...za moje drage blog drugare

Published on 16:10, 04/13,2013

Dragi moji, rešila sam ovo divno sunčano subotnje popodne da posvetim vama. Sedim za laptopom, pijem kafu i uživam. Uživajući tako setila sam se mojih blog drugara pa ovaj post posvećujem njima/vama. Sa nekima od njih/vas sam se upoznala, neki su mi/ste mi postali i ostali dragi virtualni prijtelji, neke sam slučajno srela... Davno je sve počele, ne mogu baš da se setim ali mislim da je to bila 2007.godina. Uvek sam volela da pišem. Sećam se da često pisala na kraju neke sveske ili na nekom papiru. I danas još uvek imam neke od tih "spisa". Mislim da sam ovde prebacila svoje pisanje po nagovoru jedne osobe ali moram priznati da mi je prijalo. Bilo da sam srećna ili tužna uvek mi je prijalo da prenesem to na papir. Prija mi čak i ovakvo pisanje, kad ne znam ni šta želim da podelim sa vama a ipak pišem. Ustvari, sad najviše želim da napišem nešto što ću posvetiti mojim blog drugarima (oni znaju ko su). Ni ne znam da li oni i dalje posećuju ovo, iako sam u kontaktu sa njima nikad nismo pomenuli blog. Hm, a ovo je bilo naše mesto, MI smo ovde počeli da postojimo. Sećam se da smo zadavali zadatke jedni drugima i tako nadovezivali svoje postove. Tale je bila glavna za zadavanje zadataka :) a znala je i da prozove kad se ne uradi. Ja mislim da još uvek dugujem jedan domaći zadatak. S obzirom da je ovde trajalo jedno lepo druženje, želim da napišem ovaj post u nadi da će se ono nastaviti. Dragi moji, nadam se da ćete pročitati ovo, da ćete se prepoznati i da ću vam izmamiti makar jedan mali osmeh na licu :) 


Ako bismo mogli da vratimo vreme ...

Published on 14:52, 02/06,2012

   Godine prolaze a mi toga nismo ni svesni. Ili možda jesmo ali tek kad prodju. Ili možda sad, kad smo malo stariji, pa smo više svesni toga jer više mislimo na to ... hmmm. U svakom slučaju one prolaze. Iza nas ostaju samo uspomene, ljudi, dogadjaji, stvari koji nas na to sećaju.

   Neki ljudi, neki dogadjaji, neke stvari su i dalje deo nas, našeg života (tj našeg trenutnog života), ali šta je sa onima koji to više nisu ... Pretpostavljam da svako od nas ima neku "zakopanu kutiju", gde je zaključao sve ono što je nekad bilo; bilo i prošlo. Dosta puta smo čuli rečenicu "eh, da mi je ova pamet a one godine". Eh, da jeste. Mislim da svako od nas ima bar po nešto što bi promenio da može da se vrati u neke godine ...  Hiljadu puta su mi rekli da se sve dešava u pravo vreme i sa pravim razlogom, da jedna stvar vuče drugu... Slažem se da se da se sve dešava sa razlogom, ali nisam baš sigurna da se sve dešava u pravo vreme. Jesam li ja sad kontradiktorna sama sa sobom ?! 

   Nekad tako razmišljam, dobro sad kad sam starija razmišljam, ranije i ne baš :) al' da se vratim na razmišljanje, i tako razmišljam samo minut nakon neke izrečene / neizrečene rečenice, uradjene / neuradjene stvari,  ma zašto sam to uradila / rekla ili zašto nisam ... Kako je to nekako prokleto, zašto baš nakon toga da se misli o tome i zašto da poželimo da vratimo vreme kad smo to vreme imali ...

Imam neko vreme i imam odrešene ruke da u tom vremenu uradim baš šta želim, kako želim, sa kim želim... Zašto onda to ne uradim ?! Povučena samo ovom rečenicom "ako bismo mogli da vratimo vreme..."  ja sam rešila da od sad mislim na vreme i ono što želim da radim i kažem. Znam da ću još hiljadu puta reći "da mogu da vratim vreme"... ali nema veze, misliću barem o onome što danas želim a sutra kako bude. Kad već ne mogu da vratim vreme od juče mogu bar da ga prebacim u sutra i tako uradim ono što sam htela juče...

Možda ne možemo da vratimo vreme ali definitivno možemo da ga prebacimo u sutra

 

 

 

 

 


Luksuz - il' možda ipak ne !?

Published on 01:11, 11/13,2011

Luksuz. Često čujem da za mnoge stvari koriste tu reč. Luksuz - reč latinskog porekla, označava materijalne stvari, robe i usluge čija primarna svrha nije zadovoljavanje osnovnih potreba pojedinca... Ok, to je definicija koju sam pročitala danas u autobusu, u nekim novinama. 

Znači, prema ovome gledajući, sve to što nazivaju luksuzom nije ono što treba da nas učini srećnim. Ustvari, nije ono što MOŽE da nas učini srećnim... Hmmm... već sad mi se neke stvari ne poklapaju. Aj da pojasnim pa mi vi pomozite da razumem jer ja očito ne mogu... Dakle :

Kažu da je luksuz nešto materijalno što ne zadovoljava osnovne potrebe pojedinca. Sa druge strane kažu da su zimovanje, letovanje, novi telefon, sopstveni stan, auto... luksuz. Ne znam za vas ali mene tj moje potrebe bi i te kako zadovoljilo jedan stan u sopstvenom vlasništvu :). O zimovanju i letovanju da ne pričam. Zar je moguće da je i to luksuz ?! U istim novinama sam pročitala sledeće : "Budimo luksuz jedni drugima, budimo luksuzni sami sebi, baš takvi kakvi smo pa će nam i život biti takav". Hm, opet sam naišla na ono što ne razumem. Kako neko ko "nema za hleb" da bude sam sebi a i drugima luksuzan i svoj život načini takvim ... Zašto jedna osoba koja je naporno radila, učila, trudila se ne može sebi da priušti lepe čizme iz izloga, već iste ostaju samo sa druge strane stakla ... Zar treba da to da nam predstavlja luksuz ???

Učim, učiću, radim, radiću i zar nije najmanje što mogu da imam lepa garderoba, po nekad da otputujem negde, ručam u restoranu...

Kažu da to što nosimo nije bitno, a zašto onda tvrde da odelo čini čoveka. Pa naravno da ga čini. Volela bih da vidim te koji smišljaju ovakve "fraze" po novinama, da vidim kako su oni obučeni i da li oni luksuz vide u sebi a ne u materijalnim stvarima. Verovatno rade za poneki kompliment i duševnu sreću ;)
Čak i za našu sreću su pored svih mnogo važnijih i bitnijih stvari potrebne i one bar u nekoj meri ... Ono što mnogi nazivaju luksuzom zapravo su neke najnormalnije stvari koje su, izgleda, samo kod nas prikačile uz sebe etiketu "luksuz". 


*hajde još jednom nasmeši se ...*

Published on 16:37, 05/13,2009

Sad stvarno mislim da smo otišli daleko
I prosto ne znam kako vratićemo leto kući
Jer kao da je kasno

Za neke stvari prosto nisi tako krojen
I sama kriva sam što život mi je bojen sivom
Umesto zlatnom

Potpuno sama kriva sam
U život sam te uvukla
Nikoga nisam pitala
I tako mi treba

I kako ću sada
Ja nisam tako mlada
Kako ispočetka
Da nadjem svoj put
O čemu ću da sanjam
I kome da se vraćam
Bez tvog osmeha i život je ljut

Sve naše godine sad ništa nam ne vrede
Oduvek mislila sam, čekaćemo sede nekad
Zajedno negde

Možda u kućici na moru koju sanjaš
Al uživotu svaki san moraš da ganjaš dugo
I sa mnogo snage

A to je to što fali ti
Da mene malo nosiš ti
Sad će se caša preliti
I tako ti i treba

 

...

 Hajde još jednom nasmeši se


... HARD TO SAY GOODBYE ...

Published on 19:17, 05/08,2009


There's something in your eyes that's far too revealing
Why must it be like this a love without feelin'
Something is wrong with you I know
I see it in your eyes
Believe me when I say
It's gonna be okay

I told you from the start I won't be demanding
If you have a change of heart I'll be understanding
When love becomes a broken heart and dreams begin to die
Believe me when I say
We'll work it out some way

I'll never try to hold you back
I wouldn't try controlling you
If it's what you want
It's what I want
I want what's best for you
And if there's something else that you're looking for
I'll be the first to help you try
Believe me when I say
It's hard to say goodbye

We've lost that loving touch we used to feel so much
I try to hide the truth that's in my eyes
The love without feeling
But when I feel we're not in love, I know I'm losing you
Believe when I say
We'll work it out some way...


Ne, nemoj mi prići... jer sreća je lepa samo dok se čeka...

Published on 18:30, 06/19,2008

Praznoverja ili šta ?! Da li postoji nešto što nas usmerava na našem životnom putu ili jednostavnom gazimo, korak po korak i sami sebe usmeravamo, sa primesama drugih ljudi koji povremeno naprave po neku skretnicu ?! Da li možemo da govorimo o nekoj sudbini koja je zapisana svakom od nas ?! Verovatno sa sigurnošću nikad ni nećemo znati,  jer je sve to naša budućnost. Ali šta je sa duhovima iz prošlosti- da li oni postoje ?! Da li su oni naše kočnice ili pokretači ?!

Duhovi iz prošlosti. Nešto ili Neko. Nije tu. Pojavi samo onda kad sam obuzeta drugim stvarima, ljudima. Da li želi da me prodrma ili se samo lagano prošunja ne bi li ja bila sigurna u trenutno stanje ?!

Sasvim je slučajno ušao u moj život, ali u pravo vreme. Onda kad mi je bio najpotrebniji. Onda kad mi je bio potreban neko da me izvuče iz ponora u koji sam počela da padam.  Tad sam gubila veru u ljubav. Gubila sam veru da sa nekim mogu da se osećam tako dobro. Nisam verovala da ću još  nekom toliko dozvoliti da mi bude blizu. Ustvari, ja mu ništa nisam ni dozvolila, sam se pojavio, sasvim iznenada i tu i ostao... Kratko je bio tu. Otišao je ali je i dalje bio tu. Imala sam utisak da mi stoji na ramenu kao andjeo koji me čuva... Sve sa nama je bilo tako detinjasto. Sam taj osećaj je bio tako nežan i bezazlen, bez ijednog dodira. Plašila sam se da ga ne polomim ako ga taknem. On je moje Biće. Neko ko je postojao u vazduhu. Povremeno bi se pojavio, malo da me razdrma, čisto da me podseti da ma koliko ga ja doživljavala nestvarnim on je ipak bio tako stvaran i želeo je nešto. Želeo je mene. Želela sam i ja njega ali nisam želela da kvarim taj fenomenalan osećaj dok je nestvaran. Milsilm da bi mu fizički kontakt skinuo krila i više ne bi bio andjeo, a ja nisam želela da izgubim mog andjela. I nisam. I dalje je tu. Povuče se ali se vrati. Milsila sam da će otići kad se pored mene pojavi  drugo Biće, podjednako dobro i nežno ali opet stvarno. To stvarno Biće se pojavilo, neko zaista divan... Ali moj andjeo je i dalje tu. Sad ima i naglašene osećaje. Kao da se spušta na Zemlju. Moj duh iz prošlosti dolazi da me prodrma ili samo želi da budem svesna kakvo Biće pored sebe imam ?!

 

 

 


Zgrabi taj fenomenalan osećaj kad dodje trenutak za njega

Published on 22:45, 06/15,2008

Ako ne svaka, onda većina devojaka priželjkuje normalnu vezu, stabilnog muškarca pored sebe, nekog sa kim može uživati u svim blagodetima ovog života. Ali šta, zapravo, podrazumeva normalna veza ?! Gledam oko sebe i nailazim na svakakve odnose... naravno da govorim o muško- ženskim.  Najčešće su to veze bez obaveze, kako ih vole nazivati, veze u kojima si sa nekim po potrebi, ma kakva ona bila. Svi mi imamo svoje potrebe koje bi bilo poželjno zadovoljiti. E sad, neko je spreman da da sebe da bi zadovoljio te potrebe i ulagao u nešto, samim tim nivo osećaja zadovoljstva raste. Ali sa druge strane, tu su i oni kojima taj osećaj raste obrnuto proporcionalno (povećanjem količine davanja sebe, smanjuje se osećaj zadovoljstva)... Mnogi koji su probali oba tipa veze rećiće da je osećaj zadovoljstva veći u slučaju kad je veza bez obaveze... sam taj osećaj da nekog ne možeš uvek imati, da moraš da se kriješ(ako je reč o tajnim vezama) i sl. povećava dozu adrenalina u nama koja je već obavila pola posla što se samog zadovoljstva tiče. Ali šta ćemo sa onim osećajem posle ? Da li je taj maximum zadovoljstva vredan osećaja posle, kad taj neko ode, kad zatvori vrata za sobom, „završi posao“ ?! Smatram da niko od nas ne može da kontroliše osećanja, a i ako može čemu to ?! Ne želim da gušim osećaj da mi je lepo. To rade samo kukavice. Živimo život, igramo jednu ozbiljnu igru, ne ljuti se čoveče. Pa čak ni igre poput pokera, kladionice i sl. ne donese ništa dok ne uložimo nešto. Što je ulog veći, veći su mogući dobici. E sad, onaj ko je hrabar ulagaće dok ne dobije ili izgubi sve. Taj neko se može nazvati hrabrim čovekom ali i običnom budalom. Tako je i u vezama. Možeš ulagati dosta i još više i dobiti mnogo toga, ali i izgubiti još više.  

I sad, za šta se odlučiti : za zadovoljstvo koje čine mrvice trenutne veličine ili za davanje sebe i mogućnost pravog i stalnog osećaja zadovoljstva ?! Danas je teško definisati vezu, odnos uopšte. Ali mislim da je veza dovoljno komplikovan pojam da bi je definicija same dodatno komplikovala. Jednostavno, ubaci u prvu i kreni. Povremeno pritisni kočnicu (ne daj sebe celog, ubaci dozu rezervisanosti), povremeno daj gas ( povećaj dozu adrenalina, kao da si tu samo tad i samo zbog toga). I eto idealnog spoja oba tipa veze... a to, dal’ ćemo se držati za ruke ili ne... ma ko još sad o tome da razmišlja. Zgrabi taj fenomenalan osećaj kad dodje trenutak za njega.


Kao po običaju Goethe oduševi

Published on 19:18, 05/15,2008

  Znam da sam obećala da cu pisati o Sergejevom koncertu, ali danas me je oduševilo nešto sasvim peto, tako da sam mu dala prioritet.

Mada, ne znam šta bih o Sergejevom koncertu i mogla pisati...Ništa manje od njega nisam ni očekivala

(ukratko)

Sva oduševljena, ipak sam taj koncert čekala 3 godine, krenem da sačekam dečka (sa kim bolje ići na Sergejev koncert nego sa dečkom Wink ), kad poče pljusak... mi se vratimo kući, naravno ja skroz razočarana. Ali ubrzo mi drugarica javlja da je stala kiša i da je koncert počeo. I mi odemo Laughing sreća sreća radost

Koncert je bio fenomenalan... ali kao što sam već rekla, ništa manje od njega nisam ni očekivala

 

E sad... danas mi je dan lepo počeo, ali sam se ubrzo setila da imam kolokvijum iz prevoda, pa mi je to malo skinulo osmeh sa lica. Medjutim, moja draga profesorka je uspela i da mi vrati taj osmeh tako što mi je dala da prevodim pesmu o daljinu, o ljubavi... o tome kako je kad se voli neko ko ne treba da se voli...

Kad sam pročitala pesmu Goethe me je ponovo oduševio, a kad sam je prevela i sklopila u srpsku pesmu, oduševljenje nije bilo ništa manje

*za one koji znaju nemački (jači je osecaj)

 

Ach, wie bist Du mir,

Wie bin ich Dir geblieben !

Nein, an der Wahrheit

 Verzweifl' ich nicht mehr.

Ach, wenn Du da bist,

Fühl ich, ich soll Dich nicht lieben. 

Ach, wenn Du fern bist,

Fühl ich, ich lieb Dich so sehr.

 

Goethe

an Charlotte von Stein

8. August 1776

 

*za one koji ne znaju nemački 

 

 

Ah, kako si mi ti,

Kako me pamtiš !

 Ne, necu više dozvoliti da me istina dovede do očaja.

Ah, kad si ovde,

osećam da ne treba da te volim.

Ah, kad si daleko,

osećam da te volim još više.

 

 


I opet je doshao maj

Published on 17:01, 05/07,2008

   Maj mesec je, recimo, najzanimljiviji mesec u gradu. Ne znam dal' se secate proshlogodishnjeg posta u maju, povodom Dana grada... koji je na Djurdjevdan, tj juche je bio...

Ove godine se nash gradonachelnik potrudio da nam ulepsha ne samo taj dan, vec i naredna dva. Sinoc nam je doveo Cholu...

 

Plato ispred Robne kuce pa sve do Opshtine bio je preplavljen masom naroda. Oko 21h na binu, koja je bila ogromna, okruzhena raznobojnim reflektorima, izashao je Chola, koji je pevao tako da se narod mogao zapitati da nije pushten disk... Choveku treba skinuti kapu, peva alal vera. Napravio je dobru atmosferu. Za omladinu ne tako chudno da igra ali za starije... pa sinoc ni oni nisu stajali kao kipovi. Na stazi koja vodi do Opshtine postavljeni su shank-shtandovi Jelen piva, do kojih se jedva stizalo :)

Oko 23h sve nas je zasenio fenomenalan vatromet. Trajao je poprilichno dugo, a zavrshna raketa je bila...malo je reci, bozhanstvena. 

 

Vecheras nam dolazi Segej, shto mene posebno raduje... verujem da ce biti podjednako dobro, meni chak i bolje. Nash gradonachelinik nam je pored Chole i Sergeja omogucio i preovod uz Vladu Georgijeva (koji ce nastupiti sutra)

...odoh sad malo da uchim pa da dochekam Sergeja, da poranim ne bi li obezbedila mesto ;)

Javljam vam kako je bilo 


Postojish...

Published on 05:14, 12/17,2007

 

Postojish.
Provlachish se kroz ceo moj zhivot.
Sasvim neprimetno si u njega ushao
A toliko dugo u njemu ostao.


Deca.
Naivni pogledi, sladunjavi osmesi...
Dechja zadirkivanja
Maslachak koji si mi poklonio
...
ishchekivanje telefonskog poziva
onaj prelepi osecaj kad telefon napokon zazvoni
leptirici u stomaku dok ishchekujem da te sretnem.

Tinejdzeri.
Upis u srednju shkolu
Simpatije
Nove ljubavi
Nove veze
Sazrevanje
Matura
Maturantska exkurzija.
...
Upis na fakultet
Nash prvi pravi poljubac
Trenuci neizvesnosti
Pochetak veze
Osecaj ljubavi
Sigurnost
Jutro pored tebe.

Svadja.
Brdo odvratnih rechi
Suze
Bol
...
Ponovni susreti
Druga shansa
Ljubomora
Prepucavanje
Poljupci
Lepe rechi
Ponovna jutra pored tebe
...
Kraj.

Ali ako je kraj jedne etape, ne mora biti i nasheg prijateljstva  
Mnogo toga sam proshla sa tobom i uz tebe da bih te tek tako izbrisala iz zhivota...
I uprkos svemu
Ti i dalje
Postojish.

 


Kamen spoticanja

Published on 19:32, 12/05,2007

  Koliko je onih koji mogu reci da su uvek skroz opushteni i bash onakvi kakvi u tom trenutku zhele biti ?!? Ljudi zhive u nekom grchu. Dal' je to nedostatak poverenja, strah od vezivanja, prepushtanja i pushtanja drugih da udju u nashe zhivote i pochnu da ih zhive umesto nas...ili 'pak neshto drugo?!? Ali svaki chovek sam po sebi je intuitivan... Kao shto mozhe osetiti neshto u vezi sa samim sobom, isto tako mozhe osetiti upravo taj grch u kome se onaj drugi nalazi. A ljudi bezhe od toga.
Ja za sebe mogu slobodno reci da se nalazim u nekom grchu. Kod mene je on prisutan u malim kolichinama, ali opet ima ga dovoljno da mi zasmeta onda kad ne treba. Deshavalo mi se da zhelim neshto da uradim, kazhem ali me taj grch blokira... Svako od nas ima i mane i vrline. Svi mi nauchimo da zhivimo sa tim. Ali ako sam svesna da neka moja mana smeta i meni, da se kosi sa mojim "pravilima" onda tezhim da je prepravim. Tako sam i ovoga puta reshila da taj grch odstranim, kao neko strano telo koje se mora hirurshkim putem skloniti da bi chovek nastavio lepo i srecno da zhivi... Najbitnije je da je chovek svestan svojih mana, greshaka i svega onoga shto ga remeti da bude svoj !!!
Kad kazhem SVOJ mislim na onog tebe koji lezhi zarobljen i potisnut, tezheci da nadvlada taj grch. Treba skontati putanju tog grcha, gde on to stoji, shta zarobljava i potiskuje... Ja sam to skontala. Postoji par situacija kad reagujem bash onako kako ne zhelim.. i uvek mi je bilo chudno i skroz nerazumno zashto radim to tako, zashto se ponasham tako kad to nisam ja. Ne, nisam ja glumila nishta, vec je taj grch uchinio svoje. I bila sam u pravu, grch jeste igrao glavnu ulogu... E sada je malo drugachije. Josh uvek ne mogu reci da grcha nema, ali je dosta slabiji... nisam ga josh nadjachala, ali se barem borim protiv njega. I mislim da je sad samo pitanje vremena.

Da li je sebichno voleti sebe iznad svih ?!?
Mislim da nije. Jer, kako cu znati i moci da volim druge ako tu ljubav nisam pruzhila sebi, ako je nisam osetila ?!? Ne kazhu bezveze "Ko nije za sebe, nije ni za druge !!!" Voleti sebe, biti zadovoljan sobom je ono shto nam daje sigurnost u sebe. Osoba zadovoljna i sigurna u sebe zrachi optimizmom, nasmejana je. Pa ko ne zheli takvu osobu pored sebe !? Kao shto ljudi mogu osetiti grch kod drugih, tako mogu osetiti i njihovu nesigurnost...A niko od nas to ne zheli... i zato  Wink


Vojnik srece

Published on 04:37, 11/27,2007

   Kazhu, ljudi se uche na svojim greshkama. Zahvaljujuci iskustvima, bilo prijatnim ili onim drugim, razaznajemo neke stvari, situacije, ljude i njihove osobine... Koliko mi se puta desilo da sam preplakala zbog nechega, ali sada sam bash zbog toga srecna, srecna jer mi je bash to pokazalo kako dalje...

Verujem da sudbina postoji, nije bash sve u njenim rukama, ali ima velikog uticaja na nashe zhivote. Ona nam postavlja situacije, ljude koje srecemo, a mi sve to korigujemo i uoblichavamo trudeci se da nam shto vishe odgovara. Svako od nas zamishlja svoj zhivot i u zavisnosti koliko dozvolimo sebi da ga imamo, mi ga i imamo. Niko drugi ne mozhe se umeshati u tvoj zhivot vishe od onoga koliko mu ti dozvolish !!! Zhivot je nepredvidiv.

Svakoga dana upoznajem novu mene. U poslednje vreme sam toliko nauchila o sebi da se sada gledam nekim drugim ochima. Uvek sam mislila da sam ja takva kakva sam i da pored toga shto ce me drugi prihvatiti (ili ne) kao takvu, i ja sama sebe treba da prihvatim. Ali ma koliko da sam zadovoljna sobom, uvek mi se chinilo kao da neshto fali. Protekli period mi je doneo splet situacija koje se me ispunile na pravi nachin, na nachin na koji odavno nisam osetila takvu ispunjenost. Zahvaljujuci njima nestalo je to shto mi je falilo. Kao da sam sebi dokazala neke stvari, da je sve ono shto zhelim u svom zhivotu meni dostupno, samo treba da pruzhim ruku. A ako se 'pak desi da mi to neshto izmakne, znachi da nije ni bilo za mene.

...Volim da verujem da posle kishe uvek dodje duga. Kako pesma kazhe

    "...mozhesh mi ubiti leto,  ali zhivece prolece..."

 


DoMaĆi ZaDaTaK

Published on 00:24, 10/16,2007

 Uvek sam imala poteškoca da pišem ako mi je data tema. Nekako sam je uvek volela dati na kraju

A domaće zadatke...pa recimo da sam navikla da ih imam i da se snalazim. Evo ga još jedan. Čokoladica mi je zadala, pa sam rešila da ga predam josh večeras Innocent

 

A-ananas, ne znam zašto mi je on pao na pamet, a ni ne volim ga

B-...prvo što mi je palo na pamet su reči jedne osobe kako sve radim zbog njega Laughing , njegovo ime počinje na B.

C-cvet, ima veze sa mojim prezimenom a i volim cveće

Č-četka, mislim da bez pipkanja kose ne mogu

Ć-ćilim, kako bih da imam jedan leteći 

D-daljina, delfin

Dz-dzungla

Đ-Đurdjevdan-neshto se rodilo, nesto detinjasto, slatko

E-epp, kad pochnu sa reklamama, zaboravim shta sam gledala

F-formula 1 Wink

G-glupost, omane mi po neka

H-helijum, kad sam bila mala, sećam se da su mi kupili jedan balon(napunjen helijumom) i bila sam presrećna sve dok mi nije odleteo

I-igrice...

J-jastuk, velika sam spavalica

K-krevet

L-ludost, podsetila sam se knjige "Pohvala ludosti"

Lj-Ljoret de Mar, mesto u Španiji gde sam provela par dana, za pamćenje

M-mobilni telefon, mislim da niko nije vezan za telefon kao ja Laughing

N-nekad..., Nemačka

Nj-njuška od mog praseta (omiljene lutke)

O-ogledalo, puna mi ih je soba

P-pogled

R-raskrsnica, Rozica

S-slon, dragi poklon 

Š-šal 

T-ti amo, tajna*

U-uspeh, ispunjava 

V-vojnik sreće (sinonim)

Z-zagljaj, suština moje sreće je u iskrenom zagrljaju

Ž-želja, sa voljom vodi... 

 

 Ma mogla bih još dve abecede da ispunim... 

E a sad deo koji najviše volim, deo gde ja prozivam...

Paaaaa... prozivam 

SECRET (mada, ko zna kad će nam se vratiti)

Moju Amigu

TONKU

VESHTICU

i BOJANA  

 

 

 

 

 

 


Pesma za tebe

Published on 00:21, 09/23,2007

   Odgledala sam film "PESMA ZA TEBE"...konachno, iako je kod mene vec par dana. Nisam neki ljubitelj filma, ali ovaj me je dobio pesmom :)

 

 

Hugh Grant - Way Back Into Love lyrics

[Verse 1]
(Drew Barrymore)
I've been living with a shadow overhead,
I've been sleeping with a cloud above my bed,
I've been lonely for so long,
Trapped in the past,
I just can't seem to move on!

(Hugh Grant)
I've been hiding all my hopes and dreams away,
Just in case I ever need them again someday,
I've been setting aside time,
To clear a little space in the corners of my mind!

[Chorus]
(Both)
All I want to do is find a way back into love.
I can't make it through without a way back into love.
Oooooh.

[Verse 2]
(Drew Barrymore)
I've been watching but the stars refuse to shine,
I've been searching but i just don't see the signs,
I know that it's out there,
There's got to be something for my soul somewhere!

(Hugh Grant)
I've been looking for someone to shed some light,
Not somebody just to get me through the night,
I could use some direction,
And I'm open to your suggestions.

[Chorus]
(Both)
All I want to do is find a way back into love.
I can't make it through without a way back into love.
And if I open my heart again,
I guess I'm hoping you'll be there for me in the end!
Oooooooh, Ooooooh, Ooooooh.

[Middle-eight]
(Drew Barrymore)
There are moments when I don't know if it's real
Or if anybody feels the way I feel
I need inspiration
Not just another negotiation

[Chorus]
(Both)
All I want to do is find a way back into love,
I can't make it through without a way back into love,
And if I open my heart to you,
I'm hoping you'll show me what to do,
And if you help me to start again,
You know that I'll be there for you in the end!

 


Danas se osecam dobro

Published on 16:35, 09/15,2007

 Danas se osecam sjajno !!!

 

 

 Puna sam energije... Zhelim nekog da zaglim !!!

 

 

 

Zhelim nekom neshto da poklonim !!!

 

 

 

...vama poklanjam ovaj post Wink