Ima nešto ...

Zaređali se neki dosadni kišni dani. Nikako da prodju. Ali ovaj put je ova kiša taaako dobrodošla. Ne radim cele nedelje i uživam u tome što me je kiša zatvorila u kuću, bar jedan deo dana J Kažu, lepo je doć’ u svoju čaršiju – predivno je doć’. Obožavam kad dodjem u moju čaršiju a pitanje „gde ćemo na kafu“ zaista dobije odgovor. I tako obilazeći kragujevačka lokalna mesta uživam u ispijanju kafe i ćaskanju sa dragim, starim prijateljima. Kao da i nije bilo tako davno kad nam je svakodnevnica bila ispunjena vidjanjima, ćaskanjima, dugim „planiranjem“ gde večeras izaći a onda nama devojkama ono mučno „a šta obući“.

Volim proleće. Ali nekako mi maj ima neki poseban miris. Sećam se da sam davno pisala o maju u mom gradu. Nama je sad Dan grada. Uvek se nešto dešava tog 06/05. Tih dana se uvek održavala i pesma Evrovizije. Ima nešto u vazduhu tokom maja. Ima nešto i u manjim mestima. Volim tu spontanost koju nose ulice gradića, gde možeš pešaka lagano stići od jednog do drugog kraja. Volim da imam moj kutak, moju oazu. Ne tražim previše od tog mesta, uglavnom da ima dobru kafu. Ima nešto i u mirisu kafe. A tek u ukusu... mmm. Ispijanje kafe je mnogima ritual/navika, nešto bez čega ne možemo započeti dan. Dan koji mi počne bez kafe ... ja u stvari ni ne znam kako izgleda takav dan. Uživam u ispijanju kafe, to je jedan od mojih zenova. Najviše volim jutarnju kafu. Ona prava prva jutarnja je jaka, crna, kako kod mene kažu, turska kafa. I naravno, mora biti sa penom.  Prvu kafu pijem dugo, baš uživam u njoj. To je neki čudan momenat. Relativno skoro sam počela da budem svesna momenata. I mogu vam reći da je odlično. Uvek sam jasno delila stvari/momente u kojima uživam i one u kojima ne uživam. Ali otkako sam „upoznala“ i osvestila momenat, sve manje je onih u kojima ne uživam. Ima nešto u tom momentu J