...!

Published on 17:48, 05/21,2007

Hmmm...Da li svi ljudi ovoga sveta toliko sebichni?!?Da li sam i ja takva?!?!?

Da,bitno je samo kako se ti osecash...a ja?Ma bash tebe briga.I zamalo da te pustim da me ubedish kako sam losh chovek,kako nikada nisam znala da ti se nadjem...A koliko sam samo sati provela slushajuci o tebi i onome shto ti imash za reci.Ali naravno,tebi je lakshe da sve to zaboravish i ostavish samo po neku glupost koju sam kao i svaki zhivi stvor napravila.Nemoj misliti da te ne razumem.Zapravo,meni je sve kristalno jasno.Mozhda sam se i ja nekada tako ponashala...mozhda bash prema tebi. Ali,chovek valjda sam po sebi je takvo,chudno stvorenje...samo misli na ono shto ON trenutno oseca a kad to prestane ne osvrce se unazad,da pogleda da mozhda nije ostavio kakvog "ranjenika".Napravio si od mene osobu kakva je tebi u tom trenutku odgovarala,a kad je sve prestalo,tad si se bunio shto sam takva,hocesh staru mene.Pa bolje bi bilo da sam ostala ona stara,koju si dosta vishe cenio.Bar bih poshtedela sebe onoga chega sam se uvek chuvala.Ali,teshi me sama chinjenica da sam ja onakva kakva sam nekada bila,to sam prava ja i vracam se polako...primecuje se.I kad se vratim,znam da nikada necu dozvoliti nekom da me menja.Bicu onakva kakva sam.Naci ce se vec neko ko ce me voleti takvu.A ja znam da ti iako pokushavash da pobegnesh od svega,duboko u sebi znash da ja nisam losh chovek i da zasluzhujem i vredim mnogo.A mozhda je bash to ono shto te boli.


SrEcNe KrAvE

Published on 16:50, 05/17,2007

I tako izgubljena u prevodima,naletim na jedan text,koji me je "razbudio"...

Naime,u jednom chasopisu je izashao chlanak o "Srecnim kravama"...sa josh zanimljivijom slichicom

*U Rumuniji je policija otkrila petoricu stochara koji su svoje krave hranili kanabisom...Stochari,navodno,nisu znali da rade neshto ilegalno.Kanabis su gajili iskljuchivo zbog krava...jer im se chinilo da ga krave vole,da su srecnije i zadovoljnije...i da im to povecava produktivnost mleka...

Naivni stochari...kladim se da je kanabis chinio srecne samo krave "Plazi


Bez dobrog naslova

Published on 01:52, 05/16,2007

   I don't want to talk about things we've gone through...than it's hurting me,now it's history.

 I played all my cards and and that's waht you've done to...

nothing more to say,no more ace to play

  The winner takes it all,the losers standing small

beside the victory that's the destiny

...

...but I was the fool,playing by the rules

...

But,tell me does she kiss like I used to kiss you

does it feel the same when she calls your name

Somewhere deep inside,you must know I miss you ... but what can I say...

 

I don't want to talk if it makes you feel sad...

I don't want to judge if it makes you feel bad...

 


Pravi ili pogreshni

Published on 19:48, 05/15,2007

Pogreshna recenica   izgovorena u pogreshnom trenutku...Zashto si je morao izgovoriti bash tada i na taj nachin?

 Verujem da sam,ma jesam sigurno, jedna od osoba koje ponekad vishe vole da im se neke stvari precute...valjda se vodim onom chuvenom "Istina najvishe boli".Znam da je to sve samo ne dobro,ali na taj nachin poshtedim sebe bola koji bi mi nanelo to priznanje...Zavaravam samu sebe i bezhim od nekog okrutno-surovog sveta realnosti.Ali zashto bih povredjivala samu sebe ili mi drugi to radili kad mogu da pobegnem od toga,sakrijem se i izadjem kad to prodje...?!?

Zhivot je pun takvih situacija,bolnih i okrutnih,onih koje gadjaju tamo gde smo najosetljiviji...od nekih se ne mozhe pobeci,neke je neophodno chuti,"trpeti"  i na kraju prevazici...a od nekih mogu pobeci ;)

***

Danas sam srela hiljade ljudi...i tako svakog dana.Prolaznici stalni,neke nove face...Ljudi se mogu naci u pogreshnom trenutku na pogreshnom mestu...i tad izgovoriti pogreshne rechi...A mozhda u svoj toj masi se nashao neko,ko je bio na pravom mestu u pravo vreme.Hiljadu ljudi i svi nosimo po hiljadu sluchajnosti.A kad se sretnemo...i sasvim sluchajno budemo bash na tom mestu u to vreme...shta onda?!?

Kako da znam da si bash sad ti ovde u ovom trenutku zbog nechega?

Kako da te prepoznam?

Hocu li to osetiti i znati da si ti taj,bash ovde u ovom trenutku na ovom mestu zbog mene?

Ljudi se sasvim sluchajno srecu,reka zhivota ih spaja,vezuje i nosi...Al' reka zhivota ih ponekad baci u virove Mršti se

Upali smo u vir.Da se prepustimo i pustimo da nas odnese i baci negde,mozhda u neku drugu lepshu reku?!?Ali shta ako nas baci u neki vir,josh gori i pozhelimo natrag?!?Necemo moci da se vratimo...a sve samo zbog toga jer smo vapili za promenom reke.I tako ide godina za godinom,kuje dushu a vir ostaje.I shta sad?!-pa ne vredi zhaliti za nechim shto smo sami odbacili.
Ne znaju ljudi da cene ono shto imaju dok to ne izgube...to je najzhalije.

 I...jel' nam sad zhao?

A ako se sudbina malo poigra sa nama,i opet nas vrati u staru reku...i sluchajno se nadjemo u isto vreme na istom mestu,znacemo da prepoznamo dal' smo pravi ili pogreshni

Ili smo mi mozhda bili pravi u pogreshno vreme... 


Samo za moju Chokoladicu

Published on 15:01, 05/14,2007

  Rechi jedne pesme govore "ISTI SE PRONALAZE..." i tachno znam shta se time misli...Kad sam prvi put chula pesmu...hm,pesma k'o pesma...ali sad vec to ne mogu reci..nisu to samo rechi koje chine neku tamo pesmu koja ce se pevushiti i onda pasti u zaborav ili eventualno otici u "arhivu vrednih"...

Naime,bash ovde,zahvaljujuci ovom blogu,sam pronashla jednu takvu osobu,meni toliko slichnu...Kao shto jedan od mojih omiljenih blogova kazhe "Mi se chudno razumemo,chitamo izmedju redova,shta nas to spaja i kako se prepoznajemo?"-a ja kazhem "Veoma lako...sasvim sluchajno se sretnemo ali namerno tu i ostanemo..."

I ja sam sad bogatija za jednog prijatelja vishe...

Jednostavno sam pozhelela da napishem ovo...da ovaj post posvetim mojoj Chokoladici...a ona ce se vec prepoznati...

 


knjiga

Published on 02:17, 05/11,2007

Obozhavam knjige i nisam mogla a da ne prozborim koju o njima...a pri tom mozhda nekog i navedem na neku knjigu  Nevin


Verujem da je vecina nas sebi bar jednom postavilo jedno od pitanja tipa 

"Ko sam?...Kako da pochnem da zhivim svoj zhivot koji ce biti od koristi i meni i drugima?...Kako izbeci greshke?...Shta su propushtene prilike?..."-prelistavajuci zhenski chasopis,naletela sam bash na ovo...

I shta nam oni preporuchuju?!-bash knigu.Za one koji vole psiholoshke knjige..

"Pronadji mir u svojoj dushi"

Andrej V.Kurpatov

Trenutno imam na repertoaru knjigu koju zavrshavam a posle nje rezervisana je josh jedna...pa mozhda i ova dodje na red...ako je nadjem :)

uzhivajte u chitanju ;) 


Sluchajni prolaznik

Published on 04:23, 05/10,2007

    Pre mozhda tri godine primila sam jednu poruku,koja mi je i dan danas najdrazha od svih...(a bilo ih je dosta)...znala sam po stotinu puta da je chitam iznova i iznova...dok je nisam napamet nauchila Sramota

Bez obzira na sve,i danas mi chesto prodju te rechi kroz glavu.I uvek se osetim isto..bash kao da sam je upravo tog trenutka primila.Ne zhelim da je podelim sa vama..valjda mi necete zameriti,ipak to nije jedna od onih shablonskih poruka koje se shalju svakodnevno.Ovo je SAMO moja,pisana SAMO za mene-i da,zhelim je sebichno sachuvati !!!

Reci cu samo jednu rechenicu iz te poruke

...Kao i sve sluchajnosti u nashem zhivotu-snu neke mogu biti bitne a neke ne...

I bash malopre mi je jedna osoba rekla da je srecna shto me je upoznala...i ne zna dal' je to sluchajnost ili ne...

Tako sam se ja odmah setila ove poruke i promislila o sluchajnostima u nashim zhivotima...a nije da ih nema.

*Koliko se puta nekom desilo da uradi ili kazhe neshto u istom trenutku sa nekim drugim?!?Koliko puta mislimo o nechemu a onda nam neko kazhe bash to?!?

Previshe je sluchajnosti u nashim zhivotima.Neke su od onih koje se dese u trenutku,u jednom od pogreshnih trenutaka pa naprave pometnju...izazovu reakcije kakve niko ne ochekuje...one afektivne!!!Zbog kojih najcheshce zhalimo.Tu su u pitanju nijanse,sekunde...ja se zaista plashim tih sekundi.

Sa druge strane,'pak tu su i one sluchajnosti koje nam navedu osmeh na lice Smeje se One koje su bash sluchajne...koje nose sa sobom neki chudan,posve drugachiji osecaj.Svakog dana dogodi nam se toliko stvari,toliko sluchajnosti na koje ni ne obratimo pazhnju...shta ako su bash one neki znak,putokaz koji nas vodi ka nechemu?!?

 
Ta poruka se zavrshavala ovako

...kad sam se probudio,shvatio sam da nisi bila sluchajni  prolaznik...

...ili cemo odgovor jednostavno naci u snu i tada znati shta ta sluchajnost predstavlja?!?


Bljesak

Published on 02:58, 05/07,2007

  Kisha pada pa stane,pa pochne pljusak...pa opet lepo...Koracham ulicama koje su puste...mislim da chujem i cvrchke u travi.Najradije bih sela u auto i otishla negde...daleko.Ne,ne bih volela da pobegnem od sveta.Bila bih previshe usamljena.Ili ne bih?!?

 Ne znam shta mi se menja,ali znam da mi treba promena.I napravicu je.Poklonicu je sama sebi.Shvatila sam da imam tu mogucnost-uostalom,kao i svi!!!U svima nama lezhi sakrivena ambicija koja tezhi da se ostvari.I ja je imam.U poslednjih par dana,kao da u pojachanoj dozi naviru iz mene.Razmishljam o sebi.O stvarima,ljudima,predmetima,dogadjajima koji me okruzhuju...Postavila sam sve shto imam ispred sebe kao i ono shto zhelim...i videla da se sve poklapa.Mogu biti i raditi ono shto zhelim,samo da se josh malo angazhujem kako bih one stvari koje su se ukochile vratila na kolosek...Shvatila sam shta me kochi.Zhelim da sklonim,unishtim tu prepreku i nastavim gde sam stala.I evo,opet se smejem.Opet zrachim-kako imaju obichaj da kazhu za mene-hiperaktivna opet...I srecna sam zbog toga..

Jedno vreme sam bila izgubljena u lavirintu...i pokushavala sam da se izvuchem i nikako...chak sam pochela da panichim..mislila sam da je kraj.Tu sam gde sam-nema nade za mene...I tako tumarajuci hodnicima lavirinta,shvatila sam da sam se samo vrtela u krug...nisam ni bila svesna da sve vreme nisam trazhila izlaz vec sam ostajala unutra,zarobljena...samo menjala hodnike.A onda je neshto bljesnulo i pojavilo se niodkuda...neshto shto nije skroz idealno,ali dovoljno da me izvuche iz lavirinta...da mi vrati osmeh na lice...da me prodrma,da mi pomogne da osetim da sam zhiva !!!

I sada sam tu,van lavirinta.Neshto me je vratilo...i opet dishem.Opet vidim svetlost.Vracam onu staru mene koja mi skroz odgovara.Odatle sam pochela.I nastavljam dalje.Taj bljesak me je prodrmao kao da je zemljotres proshao kroz mene...verovatno ce imati i posledica ali ne zhalim se.Zhelim da taj bljesak traje.Jer zbog njega se osecam ... drugachije.

A ako me i ovaj bljesak nakon nekog vremena vrati u neki novi lavirint...ne brinem se,jer sada znam da ce i tad neshto bljesnuti Namiguje


Princ iz bajke

Published on 19:31, 05/06,2007

  Sad sam po ko zna koji put gledala Juliu Roberts i Richarda Gira u "ODBEGLOJ MLADI"...i tek sam ovaj put film gledala tako da sam shvatala znachenje svake scene...svake rechenice(dobro,ne bash bukvalno)...

 

 Sve mi,devojke,josh od malena mashtamo o nekom princu koji ce se pojaviti i biti tu samo zbog nas...svaka od nas ga ishchekuje...zamishlja i mashta o njemu...neka ga i docheka a neka sama napravi.Bio on stvaran ili ne,svaka dvojchica ga ima...

 Moj princ...dal' postoji?!?Pa ne znam,verovatno da postoji...on bi bio neko k'o me razume cutnjom i tishinom,za koga sam vidljiva i kad sam nevidljiva...ko zna da me oseti.

Verovatno se svaka klinceza seca mamine priche za laku noc.Priche u kojoj je svaka od nas princeza...Ja se secam moje omiljene pesmice

"Moja mama pricha svake noci,o nekakvim princhevima shto ce doci.I princeza ima neka u toj prichi,mama kazhe da na mene ona lichi..."

 Verovatno ta princeza zhivi i dalje u meni...ne znam,jedan bar jedan deo nje.Mozhda i dalje imam neku potajnu nadu da ce mi doci taj princ...a mozhda je tu negde,samo cheka pogodan trenutak...Mozhda je to neko koga znam celog zhivota...I zato mislim da je Julia Roberts,u pomenutom filmu,rekla jednu fantastichnu rechenicu koja me je i naterala da sad pishem bash o ovome


*Garantujem da cemo imati teshkih trenutaka i garantujem da ce neko od nas,a mozhda chak i oboje pokushati da se izvuche iz svega ovoga,ali takodje garantujem da cu ako te ne pitam da budesh moj zhaliti do kraja svog zhivota,jer u srcu znam da si ti jedini za mene*


Dan grada...

Published on 18:25, 05/06,2007

  Danas je Djurdjevdan,dan grada...ovog nasheg....Kraguejvca :)

Juche se celog dana "sredjivalo" i pripremalo za vecherashnji vatromet i koncert Gorana Bregovica...Vatromet pocinje u 21h a koncert oko 22h...Ma bice super...hiljade ljudi...guzhva...muzika,drushtvo i dobro zezanje...a danas je nedelja a kod nas je nedelja i dobar dan za grad,tako da svi posle nastavljamo u provod...:)))

Jedino je bzv. shto je bina postavljena kod Opshtine pa pretpostavljam da ce sve biti unishteno...cvece,travnjak ...mada,ni vreme nas ne sluzhi...ali ja se uzdam u onu "KRUZHI KAO KISHA OKO KRAGUJEVCA" :))) pa verujem da ce nas opet zaobici ..heheheheeee :)))

 

U svakom sluchaju,ja cu biti "na licu mesta"-u toku svih deshavanja...tako da...bicete obaveshteni...don't worry ;)

Sad odo da radim neke korisne stvari pa krecem u deshavanja


ZIVO,ZIVO ;)

Published on 20:09, 05/02,2007

  Ja mislim da sam od onih ljudi koji nisu bas odusevljeni svojim gradom...Ne znam ni ja bre vise.Nekad imam toliku zelju da odem u neki drugi grad...I mogu da odem..otac me je terao i ne moze da prezali sto ne studiram u Bgd-u ili Novom Sadu...ali opet sa druge strane,ovde imam prijatelje,ove ulice su moje...i nekad mi je lepo samo da prosetam ovim gradom...npr.u ovo doba godine,ili u sred zime,kad je sve belo i lepo i snezno i brrrrrr :)

  No,da ne gnjavim...6.maj(Djurdjevdan) je dan grada...To je sad u nedelju.Svake godine u centru,u Pesackoj zoni ili kao npr.ove godine,kod Opstine se organizuje nesto...neko dolazi i obavezan je vatromet.Kao klinka secam se da sam jedva cekala taj dan,da me mama i tata prosetaju do centra i kupe mi secernu vunu...i tako sva umazana odlazila bih da se odusevljavam vatrometom :)

Ove godine,za Djurdjevdan dolazi Goran Bregovic-pretpostavljam u pratnji trubaca...To bi trebalo da bude veci dogadjaj,mada ga ja ne gotivim nesto,mislim svaka cast njemu ali covek smara...pa u stvari ja samo znam za "Kalasnjikov" a ta mi je jooooooj,smor!A trubace tek ne volim.Ali ima ko voli.U svakom slucaju,grad ce biti prepun,jer ce se svi sjatiti bas tu...nevezano za Gorana Bregovica,vecina  nas ce bas tu biti zbog drustva i zezanja-koje je super...A i naravno,zbog vatrometa :)))

Ali ovaj nas grad se bas nesto probudio...od ponedeljka ce biti odrzano jos par koncerata a u sredu(nisam sigurna dal' u sredu ili cetvrtak)dolazi Van gog...11.maja nam dolazi Sasa Kovacevic...i u medjuvremenu ce biti par svirki i sl.

 

Ma desavanja koliko hoces...Juce je bio uranak...I tad je bilo desavanja...u Sumaricama,kod Tvrdjave i na jezeru.Po gradu su bile zurkice ali nista narocito jer je uglavnom narod isao na jezero.Naravno,ni ja nisam propustila to :)

Oko 21h na jezeru je poceo da svira Darkwood dub a malo kasnije su nastupila dva DJ-a...Ljudi je bilo duz cele plaze koja nije da je mala...Darkwood dub je bio na sceni koja je postavljena odmah uz vodu,a stage-evi za DJ-eve su bili malo dalje...ali ozvucenje je bilo super a i atmosfera...Pisala sam jednom o izgledu tog jezera,uglavnom,sve je u nekim nazovi,nivoima..tako da je "na vrhu" suma,koja je te veceri bila puna rostiljima i sl.

Uglavnom,atmosfera je bila extra a i nadam se da e i dalje biti...Da ne zaboravim,veceras su dva kafica spojila baste i od 22h pocinje neka svirka...ti kafici se nalaze u gradu,u jednoj od glavnih ulica...a svirka ce biti u basti,na otvorenom...

Trenutno,volim ovaj grad :)

 


LJUBAV SLEPA-LUDOST PRATILJA

Published on 14:45, 05/01,2007

  Znam da nesto osecam...Imam neki jak osecaj u sebi...S'vremena na vreme nije bas tako sladak,i pozelim da prestane ali ...opet tu je...a da zelim da prestane,prestao bi-ili ne bi?

    Cesto se pitam,sta je zapravo ovo sto osecam?!

  Ako je to ljubav,zasto patim?!Ako je opet neki drugi emotivni osecaj,zasto nisam skroz zadovoljna?!-Da li je covek ikada u potpunosti zadovoljan ili 'pak mora da postoji neka ravnoteza?!Neki balans koji nas vadi iz monotonije i izbedaci na neko vreme kako bismo vise uzivali u onoj pozitivnijom strani...

  Ne znam...jednom davno sam mislila da osecam nesto mnogo jako...Cak sam bila u nekoj,sada vec sa sigurnoscu mogu reci,zabludi...Ma daj,dete se zaljubilo pa napravilo dramu...pa i jeste bilo tako...Mada za te godine to je bilo nesto najvece i najjace sto sam ikada osetila-normalno je da sam mislila da je LJUBAV-pa i jeste bila,za te godine :)

Stvarno sam osecala nesto dosta jako,lepo...ali sam i dosta plakala-pa zar su suze sastavni deo ljubavi?!Ne zelim da verujem da jesu-i zato kad god placem i patim zbog nekog,reci cu sebi da to nije ljubav,jer da jeste ja bih bila srecna....Znam da ovo nije pravilan stav ali meni je tako lakse...Al' dal' ja mogu ubediti sebe da to nije to,samo zato jer mi je tesko i jer ne zelim da bude tako?Mogu ubediti glavu,ali srce-ono ce i dalje osecati -ili mogu  i srce ubediti?

Ja licno mislim da se osecanja mogu prigusiti,ugusiti ali ne i prestati samo zato jer ja tako zelim...a ako ih ugusim na silu(jer ja tako zelim),ona ce kad-tad isplivati...Ili gresim?-Volela bih da gresim...

       ...... 

A onda sam osetila nesto jos jace i tako za kratko vreme "prva ljubav" postala mi je samo slatka uspomena na detinjstvo-moje prve suze zbog decka... :)

Ja sam imala tu srecu da volim dva puta u zivotu...smatram da je to bila sreca jer voleti nekog je sposobnost...Mozda nisam znala da to ispoljim u tolikoj meri da taj neko shvati koliko volim ali mislim da sam dovljno ucinila...Ta druga ljubav me je mnogim stvarima naucila...cak i promenila...Dok sam volela,bila sam najsrecnija osoba na svetu...sad nisam volela samo spoljasnjost vec unutrasnjost...Kad bi me neko,onda-za prvu ljubav-pitao sto ga volim,samo bih rekla "Pa sladak je :) " a kad bi mi isto pitanje bilo postavljeno za drugu ljubav,moj odgovor bi bio skroz drugaciji...

Naravno,ljubav ne bi bila ljubav da je ne prati trnje...patila sam i zbog druge ljubavi,ali na drugi nacin,zbog drugih stvari...Ali sada,kad je dovoljno vremena proslo,drago mi je sto mi se sad sve to izdesavalo...dosta sam jaca,drugacija,na stvari gledam drugim ocima...i sad me neko moze slomiti ali to gledam skroz drugacije(ono sto te ne ubije samo te ojaca)...Kako kaze Marfijev zakon "AKO TI JE DOBRO,NE BRINI PROCI CE", e ja imam takvu teoriju kad mi je tesko,samo ja kazem "KAD MI JE TESKO,NE BRINI PROCI CE :) "

Ima jedna "prica"...kako su se ljubav,ludost,patnja,sumnja,pohlepa,ljubomora i svi ti prateci osecaji,prisutni u svakodnevnici,igrali zmurke...Da ne lupam jer ne znam tacno,ali poenta je da je LUDOST zmurela i poslednju je nasla LJUBAV,koja se sakrila u ruzi,ali kako je LUDOST uplasila LJUBAV,ona se nabola na trnje i od tada je LJUBAV SLEPA A LUDOST NJENA PRATILJA !!!

 

 
 


POZORISNI SUSRETI

Published on 21:50, 04/28,2007

  Od ponedeljka glavna atrakcija(ako to mogu tako nazvati) u Kragujevcu su cuveni Pozorisni susreti.

Domacin te manifestacije je Prva kragujevacka gimnazija...Ucenici koji su clanovi  djackog parlamenta  i "SOBCE"ta dockuju goste iz razlicitih gradova sirom Srbije...Pored samih predstava,koje ostaju u secanju svih nas koji ih rado pogledamo,ostaju i brojna prijateljstva...

23.aprila,u ponedeljak,na repertoaru je bila prva predstava,gimnazija iz Race se predstavila izvodjenjem Nusicevog "Summjivog lica"...Od toga dana,svakog narednog teatar Joakim Vujic su "plavile" najezde djaka,profesora i ljubitelja pozorista i predstava...Svakog dana postoje dva termina,od 12h i od 19:30h

 Kragujevacka gimnazija ce se predstaviti poslednjeg dana Pozorisnih susreta predstavom "Poseta stare dame"
A 5.maja je zavrsna svecanost na kojoj ce biti proglasena pobednicka predstava i ona ce se ponovo izvoditi...

 

Zanimljivo na ovoj manifestaciji je to da smo mi,gledaoci,posetioci Susreta ziri...Svako uz kupljenu kartu(do koje se tesko dolazi,jer je za pohvalu koliko su Pozorisni susreti poseceni)dobija "kartu" koja je podeljena na pet delova i svaki deo je bod(1-2-3-4-5)...i na kraju predstave,posetilac daje ocenu...Tako se na kraju sve to sabira i dobijamo pobednika 

 

 


Trenutak-sad i ovde

Published on 02:41, 04/28,2007

   Svesna sam da nekih stvari u zivotu ne mogu biti svesna :)...da,malo konfuzno receno,ali u sustini je tako!


Kako da znam dal' ce se i kad nesto desiti?!Mi,ljudi,ziva bica,liseni smo te mogucnosti da znamo sta ce se destiti "sutra"-tako?!

Ali zasto,ako vec svi mi znamo da to ne mozemo znati,uvek postavljamo(sebi ili drugima)pitanje "STA CE BITI SUTRA?"

Malo sam razmisljala o tome...postavivsi to pitanje,samo gusimo trenutak...bez obzira dal' je on dobar,lep,prijatan ili  'pak neprijatan,to je ono sto je sad!!!A mi zivimo "to sad"

U gimnaziji sam imala filozofiju,koja sama po sebi zna biti izuzetno dosadna...Ja sam imala ogromnu srecu pa nisam morala bas dosta da je ucim za neku cetvorku ili peticu,jer je moj profesor bio zaludjen da nauci nemacki,a u mom odeljenju ja sam bila EXPERT pa smo pravili "trampu"-ne bukvalno,ali znao je da provali moj pogled koji mu je govorio vise od 1000 izvinjenja i opravdanja :).Ali taj covek je ziva legenda.Nije od onih koji po svaku cenu zele da nateraju gimnazijalca da nauci nesto...Znao je da govori o svim tim filozofima i njihovim vecitim borbama i dilemama i to na onaj filozofski nacin,poznatiji kao SMARALACKI :)...no,kod njega na casu,ko je hteo,mogao je da hvata beleske...ja sam bila od onih koje filozofija nije uspela da ocara,ali sam hvatala beleske(mozda iz nekog postovanja prema njemu i njegovom predmetu,a mozda i zato jer sam znala da taj covek ima sta pametno za reci)...prosle godine sam jurila uslov sa filozofijom.I tako sam se pripomogla sveskama iz gimnazije(jer opet je svo gradivo jednostavnije predstavljeno u gimnaziji nego na fakultetu,a u sustini sve je isto)...tu sam naisla na par recenica/izjava koje sam cak,verovali ili ne,i u dnevnik prepisala...a jedna je bas imala veze i sa ovim "zivljenjem u trenutku i za njega".A on je rekao :

VREME JE SADASNJOST.ZATO ZIVITE SAD I OVDE I NISTA NECETE PROPUSTITI.I TAD CETE MOCI RECI DA STE ZIVELI ZIVOT!

Tad je ta recenica bila samo jedna u nizu zabelezenih u toj svesci,ali kad se malo unesete,shvaticete da je to sama istina!

I sad,ova recenica meni predstavlja mnogo vise od recenice kao takve!I od kada se trudim da zivim u trenutku i za njega,moram priznati da sam dosta srecnija....Ne kazem da ranije nisam bila srecna,ali ovako imam utisak kao da u svakom trenutku uzivam u onome sto se tad,tog trenutka desava...Ne obazirem se na to sta ce biti sutra...i dajem maximalno bas za taj trenutak!!!A opste je poznato da kad date maximum od sebe,tad se i osecate ispunjenije...E a zamislite o kolikoj se ispunjenosti radi,kad sebe dajete svakog trenutka i pri tom ste svesni da radite za sebe,svoju srecu i ispunjenost!!!
 


SAMO MOJ SVET

Published on 01:49, 04/21,2007

Odjednom sam osetila potrebu da se otvorim,da puno toga kazem,ali opet...ne znam zasto!

 Dal' se mozda nadam da ce me neko razumeti?!?

 Dal' mozda mislim da postoji jos neko ko se oseca slicno?!?

 

Ne znam da li je ova rec dovoljna da kaze sta osecam,da li je toliko nezna i draga,da li zvuci tako toplo kao kad bih je ja izgovorila?!Da li zapravo moze da pokaze bas ono sto zelim reci?!

Nekad tako uhvatim sebe kako zadubljena u jednu tacku gledam a pogled mi se gubi,cini mi se u nepovrat...odlutam negde daleko,gde me niko ne moze naci..tamo negde sam pronasla svoj svet..svet koji je samo i samo moj...u tom svetu sam slobodna.Moje misli i osecanja mogu slobodno da se krecu,bez straha da ce neko to zloupotrebiti,da ce ih neko ukrasti...To je moje carstvo...tu postojimo samo ja i moje fantazije,projekcije onih stvari koje zelim...bezim u taj svet,a na tom putu me prati moj Mesec,koji se lagano pomalja kao jedini svedok svega toga...

 

Ipak,mislim da suvise govorim...zelim da se shvati sve a razume samo jedno

 PONEKAD JE DOBRO POBECI U SAMO I SAMO SVOJ SVET