...Svima je bez razlike jednako stalo da svetlost Sunca gledaju bar josh minut duzhe

-chak i onaj shto cuti stvara svoj svet iz sebe

i srecan je zato shto je chovek!

I najzad,ma koliko ogranichen,on ipak nosi u srcu slatko osecanje slobode

i osecanje da ovu tamnicu mozhe napustiti kad god hoce !!!

...

Svako pravilo razara istinsko osecanje prirode i istinski njen izraza

PRAVILO SAMO OGRANICHAVA!!!

Goethe,Werter 

  Rodila se jedna beba.Jako slatko stvorenje je doshlo na svet i toga dana ulepshalo zhivot svojim roditeljima.Od tog dana sve se vrtelo oko njega.Sva pazhnja ovog sveta mu je bila usmerena.Beba je najpre dobila presladak krevetac,sa plavom posteljinom i plishanim igrachkama razbacanim svuda po njemu.Imao je i visece lutkice,chak i one koje su mu pevale uspavanke,mada je to bila retkost jer se mama potrudila da mu ih stalno poklanja.

 Beba je rasla i ubrzo je po dvorishtu trchkarao divan dechachic.Plishane igrachke su bile zamenjene auticima,bagerima i loptama.Zatim je dobio svoj prvi bicikl.Ponosni tata ga je nauchio da vozi najpre sa chetiri a zatim i sa dva tochka!

 Posle par godina izrastao je u slatkog tinejdzera koji je zheleo sve da proba.Izuzetno pametan i snalazhljiv dechak za svoje godine.Kako su godine prolazile i on se menjao,postao je momak.Imao je prvu devojku...prvi poljubac...prvi ispad,prvo sexualno iskustvo...

 Ali bio je tipichan mushkarac.Nije se zaljubljivao niti preterano vezivao.A onda je upoznao devojku u koju se zaljubio a da je nije ni poljubio.Osecao se lepo ali pomalo chudno.Mushki ego je proradio,ona je morala da bude njegova.I bila je.Voleli su se i lepo slagali.On je imao sve ono o chemu je sanjao.A onda je shvatio da ako sve to prihvati vishe nece imati o chemu da sanja.Uplashio se zhivota bez snova i reshio da sve to prekine.

 Posle toga je bio sam.Shvatao je da mu neshto nedostaje ali "to" shto mu nedostaje je trazhio u nekim drugim stvarima.S'vremena na vreme bi se pronashao u nechemu,imao bi snove,sanjao bi i bio srecan ali ne zadugo...ipak su to bili samo snovi.Zatvorio bi se u sebe.Sedeo bi danima u zamrachenoj prostoriji i ni sa kim ne bi ni rech progovorio.Pocheo je da prihvata chinjenicu da mu bez nje nisu potrebi snovi,jer bez nje oni samo to i ostaju.

 Imao je san koji je samo trebalo da nastavi da sanja a sad...?!Sad ima samo snove koje mora graditi pa tek onda sanjati sa njima.

A ona...ona je otishla istog dana kada ju je ostavio.Nikada je vishe nije video.Par puta je odlazio na mesta na kojima su se sastajali,prichao drugim ljudima shale kojima su se oni smejali(ali niko im se nije smejao kao shto su oni) ...

...tada je shvatio da su snovi lepi samo kad ih sa nekim sanjash...I da zhivot bez snova ne postoji ako imash onog pored koga mozhesh da sanjash...

Isuvishe jaka a opet toliko slaba.Zhelim da pobegnem negde gde cu pocheti novi zhivot.Zhelim da me niko ne zna.Valjda cu tako uspeti da sachuvam sebe od razocharanja.Da,razocharana sam.Ne znam ni kako se osecam.Nisam tuzhna.Shto se toga tiche,nauchila sam da se zashtitim i da stavim masku.Heeehhhheee,da maska je toliko dobra da prosto i sebe ubedim kako me nije dotaklo !!!Ma ljudi su tako neka chudna stvorenja.Svako misli samo na sebe...Prijatelji...shta se uopshte podrazumeva pod tim?!?

Imam dosta ljudi oko sebe.Uvek sam u drushtvu ljudi sa kojima se osecam lepo.I trudim se da im posvecujem shto vishe mogu pazhnje.I zaista sam srecna,jer slobodno mogu reci da pored sebe imam par ljudi koji su mi hiljadu puta pokazali da sam i ja njima priajtelj.

Nisam neki egocentrik,ali mi dosta prija pazhnja.Ali nisam od onih koje bash ta pazhnja odvaja od zemlje.Ne letim.Mada neki misle tako...ali bash naprotiv,kad mi neko pruzha pazhnju,samo me privlachi ka sebi.Ne zhelim da se pravim nekom dobricom,jer kad mi nije stalo,onda znam da budem i bezobrazna.A kad me neko povredi...Izvinite,ali ja nisam nichija lutka!!!

Ova godina mi je lepo pochela.Pored mnoshtva lepih deshavanja...skoro svaki dan mi je bio ispunjen nekim lepim osecanjima i smehom i meni dragim ljudima,takodje sam upoznala dosta novih ljudi.Mogu izdvojiti tri osobe koje su mi pokazale da pravi prijatelji zaista postoje.Da postoje ljudi kojima nije stalo samo do njih samih,koju su mi pokazali da su pored mene,ne samo kad se smejem i provaljujem,kad se provodimo,vec i onda kad mi se sve rushi.

...

Sasvim sluchajno sam na rodjendanu kod drugarice upoznala jednu devojku.Nismo neshto mnogo prichale ali bila mi je na prvi pogled strashno simpatichna,zanimljiva...Vec posle izvesnog vremena,razmenile smo brojeve telefona i na kraju i kafu popile.Od tada smo se vidjale s'vremena na vreme ali ubrzo je to vidjanje postalo cheshce.Jednostavno,lepo mi je u njenom drushtvu.Kako bih vam nju mogla opisati a da zaista shvatite kakva je...To je jedna zanimljiva osoba,sa kojom mozhete otici u grad,napraviti extra provod...a opet i ostati kod kuce a da nijednog trenutka ne pozhelite da ste negde drugde. Ona je jedan divan prijatelj koji mi je to za tako kratko vreme i pokazao.Pokazala mi je da je osoba vredna mog prijateljstva...mogu navesti bar tri situacije kada je meni ochajno bio potreban neko da bude sa mnom..Shta mislite ko je bio?!?Pa da,ona!!! " KAPACITET "

...

Jednog dana sam otishla kod nje na kafu i ona me je upoznala sa njenom cimerkom.Ta devojka je jedan 100000000000000 % pozitivan lik.Shta reci za osobu koja je stalno nasmejana "TU DA PROVALI I NASMEJE"... Za nju ljudi verovatno misle da je boli uvo za sve,da se nikad ni oko chega ne cima i nervira,shto nije daleko od istine,ali ona je jedna toliko divna osoba,koja zna da bude opasna ako neko dira njene drage ...zna da saslusha... " TAROT ! "

...

Da,josh jedna osoba...koja mi je za tako kratko vreme postala bliska.I nju sam upoznala preko osobe o kojoj sam prvo prichala...Eto,josh jedna dobra stvar koju mi je donela ta osoba-postala mi prijatelj a donela mi josh dva prijatelja

Ta treca(da je tako nazovem)osoba...sasvim sluchajno smo se upoznale,izashle u grad,razmenile brojeve i posle par dana razmenile po koju poruku a onda i popile kafu...Nismo se nishta poznavale a odjednom smo pochele otvoreno da razgovaramo.Nijednog trenutka mi nije palo na pamet da je ona ko zna kakav chovek,da ce sve to iskoristiti...nas dve smo prichale o svemu i svachemu...hm,pa samo da je vidite,toliko ima milu facu,da me ne chudi shto mi nije palo nishta negativno na pamet.Postala mi je izuzetno draga a i bliska.A sad za vikend mi je to i dokazala...Uradila je neshto shto je kod mene podiglo na visoku pozicuju moje skale prijateljstva 

...

 Postoji zaista dosta ljudi koje mogu nazvati prijateljima...postoji josh osoba kojima mogu zahvaliti shto postoje,ali ove tri osobe zhelim da znaju koliko su mi posebne.

Srecna sam shto sam vas nashla

HVALA VAM SHTO POSTOJITE

Nadam se da sam vam ovo shto sam napisala da osecam i pokazala (nisam veshta sa pokazivnajem emocija )

  "... Ako zhelish ljubavnika,

 Uchinicu sve da me pitash da to budem JA

 I ako zhelish neku drugu vrstu ljubavi

 Nosicu masku za tebe

 Ako ti treba partner

 uhvati moju ruku

 ili,ako zhelish da me udavish u gnevu

 evo me

 Tvoj sam

 I ako ti se prispava na trenutak

 na putu

 ja cu da te vodim

 I ako zhelish da radish sama,na ulici

 ja cu da se sklonim

 Ako zhelish oca za svoje dete

 Ili bi samo da se sa mnom shetash 

 po pesku

 Tvoj sam ... "

                                                            Leonard Koen   "I'm your man"

  Kazhu da iskren zagrljaj mozhe da produzhi zhivot.Kad se grlimo sa nekim,nama dragim osobama,osecamo se lepo,zar ne?!

  Obozhavam da zagrlim nekog...da osetim jak stisak ruku onih koje volim.Nekada kad mi neko mnogo nedostaje osecam potrebu da ga zagrlim.Chini mi se da me to najvishe ispunjava.Pravi prijateljski zagrljaj...ispuni me nekim osecajem,ni sama ne znam kako bih taj osecaj opisala.Jednostavno se osecam lepo...Dosta chesto iimam potrebu da nekog zagrlm.Postoji par ljudi koje bash volim da grlim.Ne znam zashto,ni kako ali kad njih grlim tad se bash osecam drugachije i lepo...Inache volim da grlim ljude(naravno meni drage).Deshavalo mi se da sedim sa prijateljima,zezamo se,prichamo i ja pridjem i zagrlim nekog od njih

 I obozhavam da mene neko(naravno meni drag)zagrli...Bash se osecam lepo...mislim da je to ono shto me chini istinski srecnom

 Kako svako zna biti pametan kad treba da posavetuje nekog...Malopre shetam sa  drugaricom,a ona u nekom bedaku...tuzhna i besna i ljuta i samo shto ne zaplache.Imam utisak kao da joj se ceo svet rushi.

Razgovaramo nas dve,trazhi od mene savet.Prichamo i ja joj govorim shta mislim o tom njenom problemu(koji je naravno ljubavni,pa kakav bi bio-kod nas devojaka samo su ti problemi tragichni,ostali se lako reshavaju ).Moje drugarice dosta cene moje mishljenje...nekako sam skroz trezvena i znam da slusham a i da posavetujem...aha,ali tako nije sluchaj kad sam ja u pitanju.Chesto mi se desi da odreagujem onako kako nikada nikog ne bih posavetovala da odreaguje.Kazhem ili uradim neshto,postupim onako kako mene nervira i svesna sam da tako neshto ne treba ni da pomislim a kamoli uradim,ali eto...desi se.zhiv chovek,pogreshi  

 No,zahvaljuci tim mojim drugaricama koje mi svesno pokazaju koliko cene moje mishljenje i koliko im ono znachi,ja sam pochela dosta svesnije da razmishljam i reagujem nikako afektivno(a meni par bliskih ljudi zna koliko je to moje ponashanje znalo da "ubije")...Mislim da sad reagujem i da se ponasham bash onako kako jedna normalna,pametna i donekle zrela devojka treba da se ponasha...

Ranije sam chak znala da se udubim u neke prazne priche i teram tako a ni sama ne znam gde to vodi.Dozvoljavala sam da situacija i stvari upravljaju sa mnom.A sad...sad ne.Sad sam ja iznad njih...(kako bi mi Nemci rekli "Steh über den Dingen)...

I osecam se zadovoljnije.Pravim zhivot kako ja zhelim.I shta god da uradim/kazhem nemam se za shta kajati i nervirati jer znam zashto sam bash to uradila/rekla...i naravno,svako dobija po zasluzi

  Juche sam ceo dan shetala,sa drugaricama kafenisala,obilazile bashte...dan je bio kako stvoren za to.I moje drugarice su odjednom dobile zhelju da im govorim na nemachkom.A naravno,mene nije bilo teshko naterati(ipak taj jezik obozhavam)...

  I tako se ja raspricham,uzhivam ja,uzhivaju one...

Zaista sam srecna shto studiram ono shto volim.Mislim da sam upisala ono shto me ispunjava.Kad govorim na nemachkom jednostavno se skroz stopim sa jezikom i osecam se ... lepo

  Kad sam upisala gimnaziju,upoznala sam jednu devojku koja je tad zavrshavala srednju(takodje gimnaziju).Ona je imala nedoumicu oko izbora fakulteta.Ne secam se shta je zhelela da upishe ali se secam da je to bio neki fakultet posle koga su joj male shanse da nadje posao,da zhivi od toga.I tako smo se jednog dana vracale zajedno kuci i ona mi je rekla "Kad budesh birala fax na koji cesh ici,gledaj da upishesh neshto shto volish ili ono shto ti donosi novac"...Ja sam imala srecu da sam upisala ono shto volim i da cu sa mojim faxom imati posao...

Svako ko studira ono shto voli razumece me...razumece da chovek mozhe da ima zhelju da uchi,da mu nije teshko i ne predstavlja muchenje ako mora provesti par sati dnevno za knjigom umesto sa drushtvom u zezanju...Imala sam period kada mi je zaista bilo naporno i teshko da uchim i kad sam to radila samo da odradim,ali nishta nisam postizala...samo sam gubila vreme i muchila sebe dozhivljavajuci to tako !!! A onda sam uzela da prochitam jednu knjigu na nemachkom...naravno,nisam sve razumela,ali shvatila sam da mi je lepo i da uzhivam slushajuci sebe dok govorim na tom jeziku

I ne,nemachki jezik nije grub i hladan.Mozhe bito i te kako nezhan.Pa zamislite da vam neko izjavljuje ljubav na nemachkom ?! - hm,kako to mozhe lepo da zvuchi

      Wir leben,um uns zu lieben...

 Par dana je kisha poremetila onu chuvenu "Kruzhi kao kisha oko Kragujevca" pa je dosta bila u Kragujevcu,a ne oko njega..I tako nas je sve smorila...Drug i ja se malo vozili po gradu kad zove me kum da idemo kod njega,ima neshto shto se mora videti...Tako nas on zaintrigira i nas dvoje brzhe bolje kod kuma...

Kao,ajde da gledamo neshto(ja se tu vec smorih-mislim filmovi i ja...) ! Al' kad je pochelo...Naime,izashao je filmic,neka parodija na svu ovu feshtu sa Zvezdama Granda i Grand profukcijom uopshte...Glavni likovi su,ko drugi do sami pevachi(ovi vec poznati)...A sve je pochelo ovako...

Marsovci vode svoj posao,neshto skeniraju,snimaju,prate kad odjednom dodje do ometanja signala.Sve pochinje da shushti,prekida....nekako se oni lociraju na smetnju,skeniraju,blizhe i blizhe...kad dodjoshe do nekog sela(zaboravila sam ime ) i na sred livade shator sa natpisom "SABOR CHOBANA"...Eeee da ne poverujete kakva sprdnja...umutra iskarikirane Grandove face...pichi Indira ko luda...svi kuvaju,ludiloooo!!!!

U medjuvremenu,marsovci se spremaju da unishte te smetnje,tj. neartikulisane zvuke koji ometaju rad njihovih rachunara...Ulaze na sabor i pobijaju sve...osim Bobana Zdravkovica,chuvenu Grandovu zvezdu...hehehhheeee...jer se on uspavao i zakasnio na proslavu !!! Zatechen svim tim,odlazi kod proroka koji je ni manje ni vishe Sasha ili Dejan Matic (slep je,uglavnom)...jedini nachin da se sve vrati (kao neka varijanta vracanja u proshlost) je da se nadje Sejo Kalach...a on zhivi na nekoj planini,gde je prikazan kao govedo koje pase...Ovaj ga nalazi...malo ubedjuje,mukavicom(valjda je to kravlji govor) i stizhu...Sejo krece da muche...i mixeta radi chuda...pochinje da peva...i taj glas je pobedio-Sejo Kalach svojim ubedljivo najvishe neartikulisanim glasom tera sve marsovce i spashava svoju ekipu,ekipu Grandovaca!!!

Ja ne mogu da objasnim kakva je ovo sprdnja,kakva sramota...To je tako iskarikirano...a ujedno su sushtina i prepoznatljivost ostali.Ako nishta drugo,chovek se barem dobro nasmeje...eeee sad dal' zbog muke koja ga obuzme kad vidi shta se kod nas propagira i to u ogromnim kolichinama...chime nam se deca truju ili mozhda zbog toga shto je to samo josh jedna humoristichka serijica...

"KAKO IZGLEDA DAN BEZ TEBE?"-Goca je pochela a na nama je da nastavimo...

Da,kao da je znala...

...

Jedan dan bez tebe.Nikad nisam ni pomislila da ce jedan takav da postoji.Ma daj,ko bi to josh pomislio-niko ko nas zna!Pa ti i ja postojimo chitavu vechnost.Ali eto...zhivot je jedna igra,nepredvidiva i neizvesna.

Svakog dana si tu.Budim se i prvo na shta pomislim,ako nisi pored mene,si ti.A nema nicheg lepsheg nego probuditi se pored tebe.I imam te.Ti si moj multipraktik...moj prijatelj,podrshka...moje sve!Volela sam svaki trenutak proveden sa tobom...Nemoj mi reci da se ne secash da je za nas vreme uvek bilo samo jedna jedinica koja je proticala neizmerno brzo...seticesh se ako ti kazhem "TEBE NIKAD DOSTA"...

...

A onda sam se jednog dana probudila i tebe vishe nije bilo.Nisi bio pored mene.Osecala sam teskobu i uzhasan bol u grudima...zheludac kao da je bio pun nekog kamenja...sve je bolelo a znala sam da mi je to doneo dan bez tebe...Korachala sam ulicama sa ogromnom zheljom da se pojavish bash tu...Tad mi je jedino bilo bitno da me vidish,da vidish kako izgleda moj dan bez tebe i da vishe nikad ne odesh i dozvolish da josh takav bude.Ali nisam te srela,nisi me tad video.Jer da jesi,ne bi mi dozvolio da provedem josh takvih...

*** A sad prozivka ...Najpre prozivam,tj.opominjem Tale (hiihhhhhii),a onda prozivam Secret,Chokoladicu(ako stigne jer je u guzhvi) i TEBE (prepoznacesh se vec )

 Pa ajde da se  igramo...

...bila sam nestashno dete...i to mi bash slatko zvuchi.Uvek su mi bila sladja nestashna deca.Ne znam dal' ce tako biti kad ja budem imala svoju i kad se ista ta slatka nestashna deca budu meni "pela na glavu" 

 Moje detinjstvo...pamtim puno toga.Taj period je bio pun lepih trenutaka.Lepo detinjstvo.Nisam bila nedokazana ali nemirna...da,jesam.Da pochem hronoloshki...

Ne secam se ali su mi prichali...prva rech koju sam izgovorila bila je "Zdravo"(verovali ili ne,sad bash ne volim tu rech-kad mi se neko tako javi...uhhh).Sedeli smo na terasi,tj.moja baba i komshinica a ja u dubku pored njih...onda je ushao neko na vrata i rekao "Zdravo" i ja sam odogvorila :)

 Bila sam hiperaktivno dete.Dosta nemirna.Vozala sam se dubkom po stanu i pevala,mrmljala...e a kad bih se utishala,moji bi znali da "sam u shteti"  .Jednog dana su me "uhvatili" kako crtam po tapetama.Pa ochigledno nisu hteli da mi kupe blok da crtam...nisu me ozbiljno shvatali i moje interesovanje za umetnost.A onda bih pochela da chapkam i krenem unazad sa dubkom,drzheci tapetu u ruci...Ne pitajte na shta je lichila soba-verovatno to objasnjava shto od tad samo kreche-BEZ TAPETA 

Zhivim na 5-om spratu i imam ogromnu terasu.Roditelji kao roditelji uvek su imali frku da ne izadjem na terasu...ne znam kako sam to provalila,ali jednog dana sam otshkrinula vrata od terase a ja se sakrila u fioku(da,bila sam majushna)..mislim da su se prestravil...dok me nisu nashli,tj.chuli moje kikotanje

Secam se jednom,imala sam 5 i po godina,odvela sam sestru i njenog drugara iz zgrade(imali su oko 3 god.)u Shumarice.Jesu Shumarice blizu nas,ali ima par ulica do njih...I tamo sam im oshishala shishke...Shto,bash su bili u fazonu

Jooooj kakve sam batine tad dobila...i sad me boli kad ih se setim

...mogla bih ovako da nabrajam hiljadu mojih nestashluka kojih nije da nije bilo...ali,mozhda nekom drugom prilikom.

Ovo je samo bio moj "domaci zadatak" koji nam je Veshtica postavila :) 

Hmmm...Da li svi ljudi ovoga sveta toliko sebichni?!?Da li sam i ja takva?!?!?

Da,bitno je samo kako se ti osecash...a ja?Ma bash tebe briga.I zamalo da te pustim da me ubedish kako sam losh chovek,kako nikada nisam znala da ti se nadjem...A koliko sam samo sati provela slushajuci o tebi i onome shto ti imash za reci.Ali naravno,tebi je lakshe da sve to zaboravish i ostavish samo po neku glupost koju sam kao i svaki zhivi stvor napravila.Nemoj misliti da te ne razumem.Zapravo,meni je sve kristalno jasno.Mozhda sam se i ja nekada tako ponashala...mozhda bash prema tebi. Ali,chovek valjda sam po sebi je takvo,chudno stvorenje...samo misli na ono shto ON trenutno oseca a kad to prestane ne osvrce se unazad,da pogleda da mozhda nije ostavio kakvog "ranjenika".Napravio si od mene osobu kakva je tebi u tom trenutku odgovarala,a kad je sve prestalo,tad si se bunio shto sam takva,hocesh staru mene.Pa bolje bi bilo da sam ostala ona stara,koju si dosta vishe cenio.Bar bih poshtedela sebe onoga chega sam se uvek chuvala.Ali,teshi me sama chinjenica da sam ja onakva kakva sam nekada bila,to sam prava ja i vracam se polako...primecuje se.I kad se vratim,znam da nikada necu dozvoliti nekom da me menja.Bicu onakva kakva sam.Naci ce se vec neko ko ce me voleti takvu.A ja znam da ti iako pokushavash da pobegnesh od svega,duboko u sebi znash da ja nisam losh chovek i da zasluzhujem i vredim mnogo.A mozhda je bash to ono shto te boli.

I tako izgubljena u prevodima,naletim na jedan text,koji me je "razbudio"...

Naime,u jednom chasopisu je izashao chlanak o "Srecnim kravama"...sa josh zanimljivijom slichicom

*U Rumuniji je policija otkrila petoricu stochara koji su svoje krave hranili kanabisom...Stochari,navodno,nisu znali da rade neshto ilegalno.Kanabis su gajili iskljuchivo zbog krava...jer im se chinilo da ga krave vole,da su srecnije i zadovoljnije...i da im to povecava produktivnost mleka...

Naivni stochari...kladim se da je kanabis chinio srecne samo krave

   I don't want to talk about things we've gone through...than it's hurting me,now it's history.

 I played all my cards and and that's waht you've done to...

nothing more to say,no more ace to play

  The winner takes it all,the losers standing small

beside the victory that's the destiny

...

...but I was the fool,playing by the rules

...

But,tell me does she kiss like I used to kiss you

does it feel the same when she calls your name

Somewhere deep inside,you must know I miss you ... but what can I say...

I don't want to talk if it makes you feel sad...

I don't want to judge if it makes you feel bad...

Pogreshna recenica   izgovorena u pogreshnom trenutku...Zashto si je morao izgovoriti bash tada i na taj nachin?

 Verujem da sam,ma jesam sigurno, jedna od osoba koje ponekad vishe vole da im se neke stvari precute...valjda se vodim onom chuvenom "Istina najvishe boli".Znam da je to sve samo ne dobro,ali na taj nachin poshtedim sebe bola koji bi mi nanelo to priznanje...Zavaravam samu sebe i bezhim od nekog okrutno-surovog sveta realnosti.Ali zashto bih povredjivala samu sebe ili mi drugi to radili kad mogu da pobegnem od toga,sakrijem se i izadjem kad to prodje...?!?

Zhivot je pun takvih situacija,bolnih i okrutnih,onih koje gadjaju tamo gde smo najosetljiviji...od nekih se ne mozhe pobeci,neke je neophodno chuti,"trpeti"  i na kraju prevazici...a od nekih mogu pobeci ;)

***

Danas sam srela hiljade ljudi...i tako svakog dana.Prolaznici stalni,neke nove face...Ljudi se mogu naci u pogreshnom trenutku na pogreshnom mestu...i tad izgovoriti pogreshne rechi...A mozhda u svoj toj masi se nashao neko,ko je bio na pravom mestu u pravo vreme.Hiljadu ljudi i svi nosimo po hiljadu sluchajnosti.A kad se sretnemo...i sasvim sluchajno budemo bash na tom mestu u to vreme...shta onda?!?

Kako da znam da si bash sad ti ovde u ovom trenutku zbog nechega?

Kako da te prepoznam?

Hocu li to osetiti i znati da si ti taj,bash ovde u ovom trenutku na ovom mestu zbog mene?

Ljudi se sasvim sluchajno srecu,reka zhivota ih spaja,vezuje i nosi...Al' reka zhivota ih ponekad baci u virove

Upali smo u vir.Da se prepustimo i pustimo da nas odnese i baci negde,mozhda u neku drugu lepshu reku?!?Ali shta ako nas baci u neki vir,josh gori i pozhelimo natrag?!?Necemo moci da se vratimo...a sve samo zbog toga jer smo vapili za promenom reke.I tako ide godina za godinom,kuje dushu a vir ostaje.I shta sad?!-pa ne vredi zhaliti za nechim shto smo sami odbacili.
Ne znaju ljudi da cene ono shto imaju dok to ne izgube...to je najzhalije.

 I...jel' nam sad zhao?

A ako se sudbina malo poigra sa nama,i opet nas vrati u staru reku...i sluchajno se nadjemo u isto vreme na istom mestu,znacemo da prepoznamo dal' smo pravi ili pogreshni

Ili smo mi mozhda bili pravi u pogreshno vreme... 

  Rechi jedne pesme govore "ISTI SE PRONALAZE..." i tachno znam shta se time misli...Kad sam prvi put chula pesmu...hm,pesma k'o pesma...ali sad vec to ne mogu reci..nisu to samo rechi koje chine neku tamo pesmu koja ce se pevushiti i onda pasti u zaborav ili eventualno otici u "arhivu vrednih"...

Naime,bash ovde,zahvaljujuci ovom blogu,sam pronashla jednu takvu osobu,meni toliko slichnu...Kao shto jedan od mojih omiljenih blogova kazhe "Mi se chudno razumemo,chitamo izmedju redova,shta nas to spaja i kako se prepoznajemo?"-a ja kazhem "Veoma lako...sasvim sluchajno se sretnemo ali namerno tu i ostanemo..."

I ja sam sad bogatija za jednog prijatelja vishe...

Jednostavno sam pozhelela da napishem ovo...da ovaj post posvetim mojoj Chokoladici...a ona ce se vec prepoznati...