Pet minuta ili čitava večnost

Mislim da je ove godine 15 godina kako piskaram ovde. Pošto sam ja neko ko baš voli glorifikaciju, pomislila sam, možda bih mogla proslaviti. Ali s obzirom da u poslednje vreme uopšte nisam aktivna ovde koliko bih to htela, mislim da je ponovno aktiviranje najbolji način da ovaj jubilej proslavim.

Ovo mesto ovde je uvek bilo nešto samo moje. Mnogo ljudi koji me poznaju ni ne znaju da ja tu kao nešto piskaram. U početku je tu bila neka naša blog ekipa i mi smo čitali jedni druge. Kako je vreme prolazilo, ja sam i dalje piskarala uglavnom za sebe, bez ikakvog odredjenog smera. Uvek sam volela to, samo moje mesto gde mogu da naškrabam po neku stranu, gde ništa ne mora da ima smisla a još manje da bude povezano jedno sa drugim.

Pisala sam ono šta mi je tog trenutka bilo na duši, u mislima. Nekad su prsti sami kuckali a um se otvarao.

Neki to nisu mogli da shvate, neki čak nisu imali ni priliku da pročitaju.

Ovih dana dosta razmišljam o blogu. Aktivirala sam se na instagramu i baš se raspišem ispod slika.

Podsetila sam se koliko volim ovo, koliko uživam dok pakujem tu neke reči.

Baš sam požela da vratim sebi ovu rutinu, da vratim sebi ovaj osećaj, ovog nekog leptira u stomaku koji vileni dok ja pišem.

Čitam svoj poslednji post ovde. I vidim da sam obećala neko pisanje o veri i o slučajnostima. Sećam se te večeri dok sam pisala poslednji post, kakav je to rat misli bio u mojoj glavi.

I sad bih vam svašta nešto piskarala i rekla. I baš je super osećaj.

Sve je počelo onog momenta kad sam rešila da počnem da delim s ljudima sadržaj. Postoji toliko toga što želim da vidite i da pročitate. Postoji toliko mesta koja želim da zajedno obidjemo.

Razmišljam o vremenu. Sećate se onog momenta kad za 5 min treba da zvoni za kraj časa i nikako da prodje. Ili kad u teretani radimo neku vežbu koja nam baš i nije omiljena – ja mislim da tih 5 min ne traje isto kao npr 5 min kad snooze-ujemo budilnik ili uživamo u najlepšem pogledu.

Isto je i sa dragim ljudima.

Kažu da po toj prolaznosti vremena, odnosno trajanju tih 5 minuta, možemo znati koliko zapravo uživamo i volimo to nešto šta radimo.

Kad se dohvatim tastature ili sveske i olovke tih 5 min baš prekratko traju. Mislim da sam ovim sama sebi dovoljno rekla.

Do sledećeg posta...

Grli vas Marinien