Praznoverja ili šta ?! Da li postoji nešto što nas usmerava na našem životnom putu ili jednostavnom gazimo, korak po korak i sami sebe usmeravamo, sa primesama drugih ljudi koji povremeno naprave po neku skretnicu ?! Da li možemo da govorimo o nekoj sudbini koja je zapisana svakom od nas ?! Verovatno sa sigurnošću nikad ni nećemo znati,  jer je sve to naša budućnost. Ali šta je sa duhovima iz prošlosti- da li oni postoje ?! Da li su oni naše kočnice ili pokretači ?!

Duhovi iz prošlosti. Nešto ili Neko. Nije tu. Pojavi samo onda kad sam obuzeta drugim stvarima, ljudima. Da li želi da me prodrma ili se samo lagano prošunja ne bi li ja bila sigurna u trenutno stanje ?!

Sasvim je slučajno ušao u moj život, ali u pravo vreme. Onda kad mi je bio najpotrebniji. Onda kad mi je bio potreban neko da me izvuče iz ponora u koji sam počela da padam.  Tad sam gubila veru u ljubav. Gubila sam veru da sa nekim mogu da se osećam tako dobro. Nisam verovala da ću još  nekom toliko dozvoliti da mi bude blizu. Ustvari, ja mu ništa nisam ni dozvolila, sam se pojavio, sasvim iznenada i tu i ostao... Kratko je bio tu. Otišao je ali je i dalje bio tu. Imala sam utisak da mi stoji na ramenu kao andjeo koji me čuva... Sve sa nama je bilo tako detinjasto. Sam taj osećaj je bio tako nežan i bezazlen, bez ijednog dodira. Plašila sam se da ga ne polomim ako ga taknem. On je moje Biće. Neko ko je postojao u vazduhu. Povremeno bi se pojavio, malo da me razdrma, čisto da me podseti da ma koliko ga ja doživljavala nestvarnim on je ipak bio tako stvaran i želeo je nešto. Želeo je mene. Želela sam i ja njega ali nisam želela da kvarim taj fenomenalan osećaj dok je nestvaran. Milsilm da bi mu fizički kontakt skinuo krila i više ne bi bio andjeo, a ja nisam želela da izgubim mog andjela. I nisam. I dalje je tu. Povuče se ali se vrati. Milsila sam da će otići kad se pored mene pojavi  drugo Biće, podjednako dobro i nežno ali opet stvarno. To stvarno Biće se pojavilo, neko zaista divan... Ali moj andjeo je i dalje tu. Sad ima i naglašene osećaje. Kao da se spušta na Zemlju. Moj duh iz prošlosti dolazi da me prodrma ili samo želi da budem svesna kakvo Biće pored sebe imam ?!

Ako ne svaka, onda većina devojaka priželjkuje normalnu vezu, stabilnog muškarca pored sebe, nekog sa kim može uživati u svim blagodetima ovog života. Ali šta, zapravo, podrazumeva normalna veza ?! Gledam oko sebe i nailazim na svakakve odnose... naravno da govorim o muško- ženskim.  Najčešće su to veze bez obaveze, kako ih vole nazivati, veze u kojima si sa nekim po potrebi, ma kakva ona bila. Svi mi imamo svoje potrebe koje bi bilo poželjno zadovoljiti. E sad, neko je spreman da da sebe da bi zadovoljio te potrebe i ulagao u nešto, samim tim nivo osećaja zadovoljstva raste. Ali sa druge strane, tu su i oni kojima taj osećaj raste obrnuto proporcionalno (povećanjem količine davanja sebe, smanjuje se osećaj zadovoljstva)... Mnogi koji su probali oba tipa veze rećiće da je osećaj zadovoljstva veći u slučaju kad je veza bez obaveze... sam taj osećaj da nekog ne možeš uvek imati, da moraš da se kriješ(ako je reč o tajnim vezama) i sl. povećava dozu adrenalina u nama koja je već obavila pola posla što se samog zadovoljstva tiče. Ali šta ćemo sa onim osećajem posle ? Da li je taj maximum zadovoljstva vredan osećaja posle, kad taj neko ode, kad zatvori vrata za sobom, „završi posao“ ?! Smatram da niko od nas ne može da kontroliše osećanja, a i ako može čemu to ?! Ne želim da gušim osećaj da mi je lepo. To rade samo kukavice. Živimo život, igramo jednu ozbiljnu igru, ne ljuti se čoveče. Pa čak ni igre poput pokera, kladionice i sl. ne donese ništa dok ne uložimo nešto. Što je ulog veći, veći su mogući dobici. E sad, onaj ko je hrabar ulagaće dok ne dobije ili izgubi sve. Taj neko se može nazvati hrabrim čovekom ali i običnom budalom. Tako je i u vezama. Možeš ulagati dosta i još više i dobiti mnogo toga, ali i izgubiti još više.  

I sad, za šta se odlučiti : za zadovoljstvo koje čine mrvice trenutne veličine ili za davanje sebe i mogućnost pravog i stalnog osećaja zadovoljstva ?! Danas je teško definisati vezu, odnos uopšte. Ali mislim da je veza dovoljno komplikovan pojam da bi je definicija same dodatno komplikovala. Jednostavno, ubaci u prvu i kreni. Povremeno pritisni kočnicu (ne daj sebe celog, ubaci dozu rezervisanosti), povremeno daj gas ( povećaj dozu adrenalina, kao da si tu samo tad i samo zbog toga). I eto idealnog spoja oba tipa veze... a to, dal’ ćemo se držati za ruke ili ne... ma ko još sad o tome da razmišlja. Zgrabi taj fenomenalan osećaj kad dodje trenutak za njega.

  Znam da sam obećala da cu pisati o Sergejevom koncertu, ali danas me je oduševilo nešto sasvim peto, tako da sam mu dala prioritet.

Mada, ne znam šta bih o Sergejevom koncertu i mogla pisati...Ništa manje od njega nisam ni očekivala

(ukratko)

Sva oduševljena, ipak sam taj koncert čekala 3 godine, krenem da sačekam dečka (sa kim bolje ići na Sergejev koncert nego sa dečkom ), kad poče pljusak... mi se vratimo kući, naravno ja skroz razočarana. Ali ubrzo mi drugarica javlja da je stala kiša i da je koncert počeo. I mi odemo sreća sreća radost

Koncert je bio fenomenalan... ali kao što sam već rekla, ništa manje od njega nisam ni očekivala

E sad... danas mi je dan lepo počeo, ali sam se ubrzo setila da imam kolokvijum iz prevoda, pa mi je to malo skinulo osmeh sa lica. Medjutim, moja draga profesorka je uspela i da mi vrati taj osmeh tako što mi je dala da prevodim pesmu o daljinu, o ljubavi... o tome kako je kad se voli neko ko ne treba da se voli...

Kad sam pročitala pesmu Goethe me je ponovo oduševio, a kad sam je prevela i sklopila u srpsku pesmu, oduševljenje nije bilo ništa manje

*za one koji znaju nemački (jači je osecaj)

Ach, wie bist Du mir,

Wie bin ich Dir geblieben !

Nein, an der Wahrheit

 Verzweifl' ich nicht mehr.

Ach, wenn Du da bist,

Fühl ich, ich soll Dich nicht lieben. 

Ach, wenn Du fern bist,

Fühl ich, ich lieb Dich so sehr.

Goethe

an Charlotte von Stein

8. August 1776

*za one koji ne znaju nemački 

Ah, kako si mi ti,

Kako me pamtiš !

 Ne, necu više dozvoliti da me istina dovede do očaja.

Ah, kad si ovde,

osećam da ne treba da te volim.

Ah, kad si daleko,

osećam da te volim još više.

   Maj mesec je, recimo, najzanimljiviji mesec u gradu. Ne znam dal' se secate proshlogodishnjeg posta u maju, povodom Dana grada... koji je na Djurdjevdan, tj juche je bio...

Ove godine se nash gradonachelnik potrudio da nam ulepsha ne samo taj dan, vec i naredna dva. Sinoc nam je doveo Cholu...

Plato ispred Robne kuce pa sve do Opshtine bio je preplavljen masom naroda. Oko 21h na binu, koja je bila ogromna, okruzhena raznobojnim reflektorima, izashao je Chola, koji je pevao tako da se narod mogao zapitati da nije pushten disk... Choveku treba skinuti kapu, peva alal vera. Napravio je dobru atmosferu. Za omladinu ne tako chudno da igra ali za starije... pa sinoc ni oni nisu stajali kao kipovi. Na stazi koja vodi do Opshtine postavljeni su shank-shtandovi Jelen piva, do kojih se jedva stizalo :)

Oko 23h sve nas je zasenio fenomenalan vatromet. Trajao je poprilichno dugo, a zavrshna raketa je bila...malo je reci, bozhanstvena. 

Vecheras nam dolazi Segej, shto mene posebno raduje... verujem da ce biti podjednako dobro, meni chak i bolje. Nash gradonachelinik nam je pored Chole i Sergeja omogucio i preovod uz Vladu Georgijeva (koji ce nastupiti sutra)

...odoh sad malo da uchim pa da dochekam Sergeja, da poranim ne bi li obezbedila mesto ;)

Javljam vam kako je bilo 

Postojish.
Provlachish se kroz ceo moj zhivot.
Sasvim neprimetno si u njega ushao
A toliko dugo u njemu ostao.


Deca.
Naivni pogledi, sladunjavi osmesi...
Dechja zadirkivanja
Maslachak koji si mi poklonio
...
ishchekivanje telefonskog poziva
onaj prelepi osecaj kad telefon napokon zazvoni
leptirici u stomaku dok ishchekujem da te sretnem.

Tinejdzeri.
Upis u srednju shkolu
Simpatije
Nove ljubavi
Nove veze
Sazrevanje
Matura
Maturantska exkurzija.
...
Upis na fakultet
Nash prvi pravi poljubac
Trenuci neizvesnosti
Pochetak veze
Osecaj ljubavi
Sigurnost
Jutro pored tebe.

Svadja.
Brdo odvratnih rechi
Suze
Bol
...
Ponovni susreti
Druga shansa
Ljubomora
Prepucavanje
Poljupci
Lepe rechi
Ponovna jutra pored tebe
...
Kraj.

Ali ako je kraj jedne etape, ne mora biti i nasheg prijateljstva  
Mnogo toga sam proshla sa tobom i uz tebe da bih te tek tako izbrisala iz zhivota...
I uprkos svemu
Ti i dalje
Postojish.

  Koliko je onih koji mogu reci da su uvek skroz opushteni i bash onakvi kakvi u tom trenutku zhele biti ?!? Ljudi zhive u nekom grchu. Dal' je to nedostatak poverenja, strah od vezivanja, prepushtanja i pushtanja drugih da udju u nashe zhivote i pochnu da ih zhive umesto nas...ili 'pak neshto drugo?!? Ali svaki chovek sam po sebi je intuitivan... Kao shto mozhe osetiti neshto u vezi sa samim sobom, isto tako mozhe osetiti upravo taj grch u kome se onaj drugi nalazi. A ljudi bezhe od toga.
Ja za sebe mogu slobodno reci da se nalazim u nekom grchu. Kod mene je on prisutan u malim kolichinama, ali opet ima ga dovoljno da mi zasmeta onda kad ne treba. Deshavalo mi se da zhelim neshto da uradim, kazhem ali me taj grch blokira... Svako od nas ima i mane i vrline. Svi mi nauchimo da zhivimo sa tim. Ali ako sam svesna da neka moja mana smeta i meni, da se kosi sa mojim "pravilima" onda tezhim da je prepravim. Tako sam i ovoga puta reshila da taj grch odstranim, kao neko strano telo koje se mora hirurshkim putem skloniti da bi chovek nastavio lepo i srecno da zhivi... Najbitnije je da je chovek svestan svojih mana, greshaka i svega onoga shto ga remeti da bude svoj !!!
Kad kazhem SVOJ mislim na onog tebe koji lezhi zarobljen i potisnut, tezheci da nadvlada taj grch. Treba skontati putanju tog grcha, gde on to stoji, shta zarobljava i potiskuje... Ja sam to skontala. Postoji par situacija kad reagujem bash onako kako ne zhelim.. i uvek mi je bilo chudno i skroz nerazumno zashto radim to tako, zashto se ponasham tako kad to nisam ja. Ne, nisam ja glumila nishta, vec je taj grch uchinio svoje. I bila sam u pravu, grch jeste igrao glavnu ulogu... E sada je malo drugachije. Josh uvek ne mogu reci da grcha nema, ali je dosta slabiji... nisam ga josh nadjachala, ali se barem borim protiv njega. I mislim da je sad samo pitanje vremena.

Da li je sebichno voleti sebe iznad svih ?!?
Mislim da nije. Jer, kako cu znati i moci da volim druge ako tu ljubav nisam pruzhila sebi, ako je nisam osetila ?!? Ne kazhu bezveze "Ko nije za sebe, nije ni za druge !!!" Voleti sebe, biti zadovoljan sobom je ono shto nam daje sigurnost u sebe. Osoba zadovoljna i sigurna u sebe zrachi optimizmom, nasmejana je. Pa ko ne zheli takvu osobu pored sebe !? Kao shto ljudi mogu osetiti grch kod drugih, tako mogu osetiti i njihovu nesigurnost...A niko od nas to ne zheli... i zato 

   Kazhu, ljudi se uche na svojim greshkama. Zahvaljujuci iskustvima, bilo prijatnim ili onim drugim, razaznajemo neke stvari, situacije, ljude i njihove osobine... Koliko mi se puta desilo da sam preplakala zbog nechega, ali sada sam bash zbog toga srecna, srecna jer mi je bash to pokazalo kako dalje...

Verujem da sudbina postoji, nije bash sve u njenim rukama, ali ima velikog uticaja na nashe zhivote. Ona nam postavlja situacije, ljude koje srecemo, a mi sve to korigujemo i uoblichavamo trudeci se da nam shto vishe odgovara. Svako od nas zamishlja svoj zhivot i u zavisnosti koliko dozvolimo sebi da ga imamo, mi ga i imamo. Niko drugi ne mozhe se umeshati u tvoj zhivot vishe od onoga koliko mu ti dozvolish !!! Zhivot je nepredvidiv.

Svakoga dana upoznajem novu mene. U poslednje vreme sam toliko nauchila o sebi da se sada gledam nekim drugim ochima. Uvek sam mislila da sam ja takva kakva sam i da pored toga shto ce me drugi prihvatiti (ili ne) kao takvu, i ja sama sebe treba da prihvatim. Ali ma koliko da sam zadovoljna sobom, uvek mi se chinilo kao da neshto fali. Protekli period mi je doneo splet situacija koje se me ispunile na pravi nachin, na nachin na koji odavno nisam osetila takvu ispunjenost. Zahvaljujuci njima nestalo je to shto mi je falilo. Kao da sam sebi dokazala neke stvari, da je sve ono shto zhelim u svom zhivotu meni dostupno, samo treba da pruzhim ruku. A ako se 'pak desi da mi to neshto izmakne, znachi da nije ni bilo za mene.

...Volim da verujem da posle kishe uvek dodje duga. Kako pesma kazhe

    "...mozhesh mi ubiti leto,  ali zhivece prolece..."

 Uvek sam imala poteškoca da pišem ako mi je data tema. Nekako sam je uvek volela dati na kraju

A domaće zadatke...pa recimo da sam navikla da ih imam i da se snalazim. Evo ga još jedan. Čokoladica mi je zadala, pa sam rešila da ga predam josh večeras

A-ananas, ne znam zašto mi je on pao na pamet, a ni ne volim ga

B-...prvo što mi je palo na pamet su reči jedne osobe kako sve radim zbog njega , njegovo ime počinje na B.

C-cvet, ima veze sa mojim prezimenom a i volim cveće

Č-četka, mislim da bez pipkanja kose ne mogu

Ć-ćilim, kako bih da imam jedan leteći 

D-daljina, delfin

Dz-dzungla

Đ-Đurdjevdan-neshto se rodilo, nesto detinjasto, slatko

E-epp, kad pochnu sa reklamama, zaboravim shta sam gledala

F-formula 1

G-glupost, omane mi po neka

H-helijum, kad sam bila mala, sećam se da su mi kupili jedan balon(napunjen helijumom) i bila sam presrećna sve dok mi nije odleteo

I-igrice...

J-jastuk, velika sam spavalica

K-krevet

L-ludost, podsetila sam se knjige "Pohvala ludosti"

Lj-Ljoret de Mar, mesto u Španiji gde sam provela par dana, za pamćenje

M-mobilni telefon, mislim da niko nije vezan za telefon kao ja

N-nekad..., Nemačka

Nj-njuška od mog praseta (omiljene lutke)

O-ogledalo, puna mi ih je soba

P-pogled

R-raskrsnica, Rozica

S-slon, dragi poklon 

Š-šal 

T-ti amo, tajna*

U-uspeh, ispunjava 

V-vojnik sreće (sinonim)

Z-zagljaj, suština moje sreće je u iskrenom zagrljaju

Ž-želja, sa voljom vodi... 

 Ma mogla bih još dve abecede da ispunim... 

E a sad deo koji najviše volim, deo gde ja prozivam...

Paaaaa... prozivam 

SECRET (mada, ko zna kad će nam se vratiti)

Moju Amigu

TONKU

VESHTICU

i BOJANA  

   Odgledala sam film "PESMA ZA TEBE"...konachno, iako je kod mene vec par dana. Nisam neki ljubitelj filma, ali ovaj me je dobio pesmom :)

Hugh Grant - Way Back Into Love lyrics

[Verse 1]
(Drew Barrymore)
I've been living with a shadow overhead,
I've been sleeping with a cloud above my bed,
I've been lonely for so long,
Trapped in the past,
I just can't seem to move on!

(Hugh Grant)
I've been hiding all my hopes and dreams away,
Just in case I ever need them again someday,
I've been setting aside time,
To clear a little space in the corners of my mind!

[Chorus]
(Both)
All I want to do is find a way back into love.
I can't make it through without a way back into love.
Oooooh.

[Verse 2]
(Drew Barrymore)
I've been watching but the stars refuse to shine,
I've been searching but i just don't see the signs,
I know that it's out there,
There's got to be something for my soul somewhere!

(Hugh Grant)
I've been looking for someone to shed some light,
Not somebody just to get me through the night,
I could use some direction,
And I'm open to your suggestions.

[Chorus]
(Both)
All I want to do is find a way back into love.
I can't make it through without a way back into love.
And if I open my heart again,
I guess I'm hoping you'll be there for me in the end!
Oooooooh, Ooooooh, Ooooooh.

[Middle-eight]
(Drew Barrymore)
There are moments when I don't know if it's real
Or if anybody feels the way I feel
I need inspiration
Not just another negotiation

[Chorus]
(Both)
All I want to do is find a way back into love,
I can't make it through without a way back into love,
And if I open my heart to you,
I'm hoping you'll show me what to do,
And if you help me to start again,
You know that I'll be there for you in the end!

 Danas se osecam sjajno !!!

 Puna sam energije... Zhelim nekog da zaglim !!!

Zhelim nekom neshto da poklonim !!!

...vama poklanjam ovaj post

  Danas me je probudio zrak Sunca koji je pokushavao da se provuche kroz zavesu. Pravi jesenji dan. Obozhavam jesen. Vreme mnogo utiche na mene. Kisha zna da nas baci u neku apatiju, da nas rastuzhi i podseti na neke trenutke zbog kojih nam se najradije plache. Ali mene ne. Ja obozhavam kishu, vezuje me za mnogo lepih trenutaka. I ma koliko ona sama po sebi bila neraspolozhivog karaktera, ja u njoj nadjem neku pozitivnu energiju...

Poslednjih par dana se osecam lepo. Raspolozhena sam. Vidjam se sa prijateljima, izlazim, uchim, posvecujem vreme i svojoj porodici. Uvek sam verovala da se sve mozhe samo kad se hoce. Ali sad sam to sebi i dokazala. Ispunjena sam nekim osecanjem potpunosti. Kao da sam svoja na svome. Neophodno je da postavimo prioritete i ostvarujemo ih, ne bi li se osecali zadovoljno. Uvek sam vishe-manje verovala u sebe, ali ipak mi je neophodno par ljudi koji me podizhu kad vide da padam, koji veruju u mene uvek za nijansu vishe. Pre nekog vremena sam upala u "krizu", shvatila sam da moj zhivot ne ide u pravcu u kom ja zhelim da ide. Kao da prolazi pored mene, nisam imala utisak da zhivim zhivot, vec kao da sam samo objekat koji troshi dane. Razgovor sa ocem mi je dosta pomogao. Kad sam videla koliko on veruje u mene...znala sam da ja imam kontrolu, da ja to mogu. Podsetio me je na josh neke ljude koji takodje veruju u mene. Znala sam da sam zasluzhila njihovu veru i shvatila da to jesam ja. I umesto da kmechim, uzela sam zhivot za ruku, kao ljuta majka kad uhvati svoje nemirno dete, i vratila ga tamo gde ja zhelim da bude. Uz mali napor, ali sa ogromnom upornoshcu, vratila sam svoj zhivot na pravi put. I nastavila dalje. Evo i dalje koracham...srecna i zadovoljna 

   U toku razgovora sa drugaricom, ona mi je postavila pitanje " Marina, da li ja znam da volim?"... "Pa naravno da znash. Ja sam osetila da znash. Meni si pruzhila pravu, prijateljsku ljubav. "... Dal' je prijatelje lakshe voleti nego onog sa kim zhelish neshto vishe?!?

Sad sam se ja zapitala shta znachi uopshte taj glagol? Da li je to samo josh jedan u nizu glagola koji aludiraju na ljubav? A shta je ljubav? Kako da znam da volim nekog?

 Svako od nas ima neku svoju definiciju ljubavi. Ja smatram da je ljubav kad vidim i njegove mane, kad mogu da nabrojim par stvari koje mi smetaju i na koje se ne smeshkam, vec kritikujem a da ih prihvatam kao deo njegove lichnosti... Kad smo zaljubljeni ne vidimo nijednu negativnu stranu "onog drugog", sve nam je lepo, osmeh nam se ne skida sa lica... Ja se plashim te faze zaljubljenosti. Toliko idealizujemo tu osobu da kad ta faza preraste u neshto drugo, prosto nam je nepojmljivo da prihvatimo po neku greshku te osobe. Napravimo ideal, savrshenstvo, koje ne postoji i posle se razocharamo. 

Doshlo je takvo vreme da je zaista teshko naci SRODNU DUSHU. Shta je SRODNA DUSHA?!?

Dal' postoji ili je to samo jedna od onih pricha koje vuku "LJUBAV NA PRVI POGLED" "IGRA SLUCHAJNOSTI I SUDBINE"...  Lako cemo naci nekog da nam se svidi, fizichka privlachnost i nije teshko ostvarljiva... pa najlakshe mi je da se skockam, sredim, stavim malo shminke, lepo se obuchem i shta... pa naravno da cu se svideti nekom... Ali shta onda?! Pa kome je potrebno samo lepo lice pored sebe?! Meni definitivno nije... Zhelim da volim onog za koga cu moci da kazhem zashto ga volim. Mislim da ljubav na prvi pogled ne postoji u pravom smislu te rechi. Zaljubljenost-da, ali ljubav....mislim da je za "voleti" potrebno malo vishe od jednog trenutka.

Shto se igre sluchajnosti i sudbine, pa na neki nachin verujem da se sve deshava sa razlogom, shto implicira da sluchajnosti ne postoje... da se sudbina poigrava sa nama. 

Uvek sam slushala neku prichu o razlichitim vrstama ljubavi. Ovog volim na ovaj nachin, ovog ovako, ovog onako... Nikada nisam to razumela. Ako imam potrebu za bilo kakvim fizichkim kontaktom sa nekom osobom, to znachi da ga ne volim kao prijatelja ili ?!? Verujem u mushko-zhenska prijateljstva. Imam par bliskih prijatelja koje, slobodno mogu reci, ne gledam kao osobe suprotnog pola...i za njih mogu reci da ih volim na jedan nachin. Ali ako postoji osoba suprotnog pola koju ponekad pozhelim da poljubim(dal' iz dosade ili jednostavno se probudi zhelja)... kako njega volim?!? 

Ljubav je zaista komplikovana ili je mi takvom pravimo... Ne znam zashto se ne opustimo i prepustimo osecajima. Zashto ne dozvolimo da nam bude lepo ?!  Danas svi igraju neku igru. Ako nekom kazhesh ili pokazhesh da ga volish... pa kao da si mu rekao da ga mrzish. Chemu tolika averzija?!  Pa kako cemo biti zajedno i biti srecni ako se plashimo ljubavi?! Zhelim da sa nekim zhivim zhivot a ne da igram igru. Dal' je to moguce?

 Vecina ljudi, ako ne svi, ima barem jednu omiljenu grupu(chiji je veliki fan), sportistu kome se divi ili neshto tome slichno. Ja npr. nisam od onih koji imaju neki svoj uzor, nekog idola ili neko bice kome se dive i kome tezhe...chak nemam ni fetish. Nekako smatram da je to preterivanje. Vishe volim da tako neshto dozhivim.

 Ne govorim puno o tome, nekad to pomenem, ako se o tome govori, ali mi to nije toliko bitna stvar o kojoj stalno ili bar chesto govorim. Jedna od stvari koje sam dozhivela i koja je ostavila veoma jak utisak na mene je nadrealistichki slikar Salvador Dali.

Josh u gimnaziji sam chula za njega, ali umetnik kao umetnik, chudan na svoj nachin. I to je ostalo na tome. Nije se mnogo govorilo o njemu, tako da je i za mene Salvador ostao samo josh jedan umetnik o kome je trebalo da znam tek radi opshte kulture 

Imala sam priliku da posetim Shpaniju. Zaista je kao shto kazhu, divna zemlja koju vredi obici. Pored tordere, Flamenka, naravno Sangrije u tetra-paku(ja to do tad nisam videla, ipak vino u tetra-paku) i da, stadiona u Barseloni, jedan dan je bio izdvojen za odlazak u Figueras. A on je poznat po muzeju Salvadora Dalija. Tad sam se prvi put ozbiljnije srela sa ovim nadrealistichkim umetnikom. Muzej je ogroman. Kad sam ushla izgubila sam se u hodnicima, kojih ima mnogo i svaki vodi do neke galerije. Galerije su pune Dalijevih slika. Ne znam koja mi je vece odushevljenje izmamila. Dali je bio zaista chudan umetnik, mozhda chak za dobrih par stepena chudniji od ostalih za koje znam. Verovatno ce mnogi reci da je bio klasichan debil, ali uzhivao je u misrisu izmeta. Njegov fetish je bio odrezak, ali tu ne bih smela a da ne spomenem njegovu preopterecenost Galom(njegova najveca ljubav). 

Ono shto je meni ostalo najvishe u secanju je unutrashnje dvorishte muzeja. Na sredini dvorishta nalazio se automobil. Na mestu vozacha postavljena je Dalijeva figura. Zadnji deo je bio zamrachen. Na mestu rezervoara postojala je rupa gde se ubacivao novac, a kad turista ubaci novchic mogao je videti da je u autu "padala kisha". Za ovo postoji pricha, za koju sad kao vec adekvatni poznavalac Salvadora mogu reci da je istinita. A ta pricha je... Salvador Dali je obozhavao Galu, sa njom je imao izuzetno chudan odnos. Uzhivao je dok je slika(a najcheshce je ona bila naga), ona je imala obichaj da mu mazi brkove shto je za njega bio vrhunac dozhivljaja. Tim autom je Dali vozio Galu da se vidja sa drugim mushkarcima(a poznato je da ih je ona imala mnogo)..."kisha" koja je pochinjala kad bi neko ubacio novchic, predstavljala je Dalijeve suze.

Ono shto bih josh izdvojila su dve stvari. Naime, u jednoj od galerija se nalazio Dalijev kovcheg, u zidu, a taj zid je izbijao u dvoranu koju su posecivali turisti. Tako da, praktichno njegov grob je bio na sred dvorane, a to je bila njegova zhelja jer je hteo da ga ljudi gaze. Kazhem vam, skroz chudan lik !!! Druga stvar koja mi se svidela je bio veliki portret, chiji je donji levi ugao u stvari Linkolnov portret.

Ako malo bolje pogledate, videcete da je cela slika Linkolnov portret, ali ne, to je samo okvirno, na slici je gola zhena(da predpostavim Gala), okrenuta ledjima, koja ide kroz nebo

 Mogla bih josh prichati o Daliju i njegovim pikanterijama, kojih nije da nema ali mislim da bih pochela neke da smaram...Zato cu samo ostaviti josh dve slike...

  Ležim u krevetu.Sve je nekako tiho i mirno.Najednom začula sam blagi glas vetra.Ušao je u moju sobu.Osetila sam neko blago peckanje pored uha.Da,bash kao da neko stoji pored mene i šapuće mi zviždukom...Ali je brzo prestalo.Pojurila sam do prozora ne bi li uhvatila koji trag vetra.Izašla sam na terasu.Tamo sam ga uspela uhvatiti.Ostavio je trag za sobom,možda se nadao da ću poći za njim,možda je to i bila njegova namera !? 

Želeo je da me izvuče iz kreveta.Svojim šaputanjem me je ošamutio.Nešto sam čudno osećala,bila sam pomalo zbunjena.Osećala sam se lepo.Vetar se vratio.Duvao je jako ali toplo.Okretao me je,vrteo u krug...imala sam osećaj kao da želi da pleše sa mnom.Plesali smo.I dalje je nešto pokušavao reći.Nisam razumela...Kako se odaljavao od mene,osećala sam jaku želju da krenem za njim. Nisam čula reči ali kao da me je njegov zvuk,fijuk vetra,hipnotisao.Vetar je duvao jako i vukao me ka ivici terase.Kad sam stigla do ivice,zvuk je prestao,ništa nisam više čula.Kao da me je napustio.Ali ja nisam htela da me napusti,nisam ga mogla pustiti...Krenula sam za njim.Preskočila sam terasu.Ispod mene je bila zemlja.Plašila sam se.Šta ako me pusti da padnem?Šta ako me je napustio i ne pridrži me?Ali morala sam da rizikujem.Želela sam.

Osetio je moj strah.Prišao mi je sa leđa i polako me je gurnuo.Nisam pala.Hodala sam po vazduhu.Neverovatan osećaj.Nastavila sam da koračam.Dugo sam hodala.U jednom trenutku sam ponovo začula onaj isti zvuk.Ali kako sam hodala taj zvuk je bio sve jasniji.Na kraju sam ponovo osetila peckanje pored uha a zvuk se pretvorio u reči koje sam mogla razumeti...Čak sam i glas prepoznala.Nasmejala sam se

To je bio moj glas,to sam bila ja.A onda mi je vetar prišao i šapnuo 

Sve ono za čim težiš i što te ispunjava leži u tebi.Možda je malo sakriveno,ali ambicija postoji...samo je treba prepoznati i osloboditi...Treba pokidati lance i okove(lenjost) i dati sebi šansu da se iskažeš.Perspektiva,ambicija,volja i upornost-samo ih oslobodi

 Nema poterbe da tražiš ključ za uspeh i ličnu satisfakciju.On je u tebi.A rizik...hm,on uvek postoji

Mislim da odavno nismo imali toplije leto. Ove vrele dane najbolje je provesti u vodi... i tako svaki dan bezhimo na bazene, jezero...

A uveche?! Pa tu je nocno kupanje. Ali nekako je lakshe uveche, izadjemo malo napolje, na neki, ne znam dal' ga smem nazvati, svezh vazduh.A josh ako ima neko zanimljivo deshavanje (naravno, na otvorenom) josh bolje.

Eto tako, npr., malopre...Izashla sam da proshetam i zove me drugarica (ona je promoterka). Radi promociju Sangrije.

Nisam neki ljubitelj vina (loshe iskustvo ) ali smo otishli da vidimo shta se radi. U lokalu par promotera (nikad do sad nisam videla mushkarca da radi promociju, narochito ne Sangrije) ...Svi promoteri obucheni u crvene Sangrijine majce,devojke sa crvenim karminima i suknjicama a momci u pantalonama i crvenim majcama. Lep prizor !

Sangrija se sluzhila u klasichnim chashama za vino, koje su bile do pola ispunjene seckanim vocem. A uz to se dobijala flashica (0,6) Sangrije.

Imala sam priliku da chujem prichu o tome kako je nastala Sangrija. Mislim, vino k'o vino samo ubacheno voce i shta-odmah je dobilo drugi naziv !? Ali ne!

Naime, za vreme okupacije nad Shpanijom, Shpancima je bilo zabranjeno konzumiranje alkohola. Pa su Shpanci burice punili vocem i natapali vinom. Oni su jednostavno hteli da u vocu sakriju(da ne kazhem proshvercuju) vino. I tako je, "boraveci" vino odredjeni vremenski period  u vocu dobijalo malo drugachiji ukus, pa samim tim i drugachiji naziv !