2019., potrudi se da ispuniš zadatak

Published on 12/30,2018

Sad je to već postala tradicija, da mi čak ni dobar uvod nije potreban. Možda ne tako duga tradicija, ali dovoljno duga da kad dodju ovi poslednji dani u decembru u meni se pojača ta želja da sedim kod kuće i „čukam“ u komp, da sumiram godinu. A sad imam i novi kompjuter J Prvi put sam samoj sebi kupila kompjuter. Što se tiče tih tehničkih stvari uvek je neko bio tu da to završi umesto mene. Moje je bilo da kažem šta želim, možda nekad dodam neki dinar i to je sve. Puf, komp spreman za korišćenje je na stolu. Ne kažem da ne uživam u tome ali život nekad poželi da se malo poigra i da nam pokaže da može i drugačije. A kad nam život servira neku igru na sto, prosto ne možete a da se ne igrate. Volim igre. Ali ova koju mi je život bacio na sto me baš nije oduševila na prvu, ali čim sam je prihvatila kao I svaku drugu igru, u početku ne tako zanimljivu, postalo je drugačije. Baš sam se zaigrala. I igram se I dalje. Odlično je, moram vam reći. Ne uvek tako lagano, ali dobro je.

Opšte je poznato koliko ne volim analiziranje. Kakvo svesno gubljenje vremena. Ali volim argumente. Sećam se kad smo bile mladje, sestra i ja bismo morale tati da argumentujemo svaku našu „veliku“ odluku, zašto bi trebalo to nešto da dobijemo. Bilo je zabavno. Čini mi se da nas je tata tako naučio mnogim vrednostima, naučio nas da je razdvojimo bitno od nebitnog, stvarno potrebno od hira ... Dooobro, oook, nije kao da smo odmah to i u praksi naučile J Ali kad je neko odmah skontao i primenio suštinu svega onoga što su nas roditelji (a i svi/sve ostali/ostalo) učili. I ne kažem da još uvek apsolutno primenjujem taj dobar metod argumentacije kad su neke stvari u pitanju, ali radim na tome... malkice…

Dakle, 2018a je tu još 2 dana pa je red da je ispratimo kako dolikuje.

Ufff, kakva godina. Daleko bolja od prethodne, ali definitno da nije bilo prethodne ova ne bi bila ovakva. I polako počinjem da shvatam onu rečenicu koja me je oduvek nervirala, da se sve dešava sa razlogom.

Ovu godinu ću pamtiti po nekoliko baš lepih stvari tj dešavanja tj osećaja.

Pamtiću je po leptirićima. Pamtiću je po lupanju srca, po svemu onome što je moj leptirić vratio kod mene. Zapravo na šta me je podsetio. Pamtiću je po zaljubljivanju, najlepšem osećaju na svetu i onoj predivnoj iskri u očima koju zaljubljivanje nosi.

2018u ću definitno pamtiti i kao godinu kad sam krstila mog malenog miša. To je osećaj koji se ne zaboravlja.

Moje mezimče, Lenka, je ove godine postala djak prvak. Napravili smo prvi korak u svet predivnih mogućnosti I izazova.

Ove godine sam nakon dužeg vremena promenila posao. Ovaj posao mi je doneo nova iskustva, nova učenja ali ono najbitnije doneo je predivne ljude u moj život. To su ljudi koji čine da se svakog dana osećam kao deo ekipe, ljudi sa kojima se svakog dana smejem, od kojih svakog dana učim nešto. Zahvaljujući tim ljudima našla sam novu opsesiju, Thor-a J

Čini mi se da sam ove godine provela najviše dana (do sad) u mojoj voljenoj Nemačkoj. Ponovo posetila najdivniji grad na svetu, Hamburg. Napravila velike odluke.

Wow, kakva godina. Bilo je tu još brdo nekih dešavanja I momenata ali kad bih sve navodila mislim da ovaj post ne bi imao kraj.

Ljudi koji me poznaju znaju da volim da podsećam ljude koliko ih volim, da im posvećujem vreme I pažnju (jer ko bolje od mene zna koliko je pažnja bitna :p ) I da im se zahvaljujem. Tako da bih sad htela da se zahvalim svim divnim ljudima koji su I dalje u mom životu, svima koji su iz njega otišli (imali ste svoju epizodnu ulogu sa razlogom). Hvala svim momentima, osećajima, mestima koju su skockali moju 2018u.

Pa, draga moja 2019. sa nestrpljenjem te čekam. 2018a ti je zadala lep zadatak, potrudi se da ga ispuniš ;)


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=327133

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to 2019., potrudi se da ispuniš zadatak