Dan za MENE

Published on 01:21, 04/21,2007

Danas sam ustala i resila da dan posvetim sebi...

I inace imam obicaj da ostanem dugo u krevetu,pa cak i ako se probudim,a pri tom nemam nikakve obaveze,ostanem da se razvlacim po krevetu...

Mada,to razvlacenje mi nekako i najvise prija,mozda cak vise i od spavanja...

 

Jutros sam se probudila oko pola 12,ali sam ostala da se mazim sa mojim prasetom(to je plisana lutka sa kojom spavam od 2.razreda gimnazije-tad sam je dobila na poklon)do 12 i 15...E tad sam ustala i otisla kod kozmeticarke...Na pola mog tretmana,dosla je jedna devojka i tako je pocelo zensko cavrljanje,tipicno za mesta poput kozmetickog,frizerskog...salona.

 Devojka je pocela naglas da razmislja...a njene misli su isle ka jednoj ogromnoj zgradi u kojoj je bilo dosta prostorija...

U svakoj od tih prostorija je bio strucnjak za po jedan tretman...Sta god je zeni potrebno,ona bi dosla u "tu zgradu" i tu bi bila "mazena i pazena"...posvetila se sebi u potpunosti...isla sa jedne stolice na drugu,sa jednog kreveta na drugi...Tu bi imala svog frizera,pedikira,manikira,masera,dermatologa...(na jednom spratu)

ginekologa,zubara...(na drugom spratu)

Ma to bi bilo ostvarenje sna svake zene(barem one koja uziva da vodi racuna o sebi-da se licka i picka,kako bi rekli :) )

 

Jednostavno se mnogo bolje i lepse osecam posle ovakvog dana...(nisam pristalica zena opterecenih ovakvim danima,ali s'vremena na vreme...mislim da prija,a i zensko je zensko :) )


MOJA SLAGALICA :)

Published on 21:09, 04/18,2007

Malopre,dok sam ispijala kafu,pao mi je pod ruke neki casopis (a zensko k'o zensko,jedva sam cekala da ga prelistam :) )

Naravno,pored horoskopa,obratila sam paznju i na modnu stranu ali i na onu za gurmane...ali nista mi nije toliko zadrzalo pogled i namamilo da procitam sve,kao kad sam videla sliku poznate knjizevnice Mirjane Bobic-Mojsilovi.Inace volim da citam i nemam odredjeni zanr,ali knjigu ove legende nijednu nisam procitala...

Znam,znam...i jeste me malo sramota ;)

Ali sam je cesto "slusala" u raznim emisijama...pa cak sad kad god mogu gledam njenu emisiju " POGODITE KO NAM DOLAZI NA VECERU" i ta zena je genijalna...Imala sam puno puta priliku da razgovaram sa pametnim(ali stvarno pametnim)ljudima...i skroz sam u skaldu sa cinjenicom da postoje zaista pametni ljudi i nemam neki cudan stav,bilo da je odusevljenje ili sta god,ali kad god cujem ovu zenu(M.Bobic-Mojsilovic)mom odusevljenju nema kraja...

Da zanemarim sto extra izgleda,ova legenda prosto izmamljuje interesovanje za bilo kakav razgovor sa njom,pa cak i ako ste samo nemi posmatrac(kakav je slucaj dok ste gledalac sa druge strane malih ekrana)...

E sto sam bas odjednom pocela da pisem o Mirjani Bobic-Mojsilovic?!?

Naravno da znam da kako ona mene odusevljava tako je neko skroz indiferentan prema njoj...Ali nju sam pomenula jer sam bas u tom casopisu,koji mi je pao pod ruke dok sam ispijala kafu,bio mali komentar (koji je ona ostavila) i koji me je naveo da malo promislim o zivotu...o danima koje mi zivimo,a koji zapravo cine taj zivot

A ona je rekla:

"JA STVARNO NEMAM VREMENA DA BUDEM LOSE.ZIVOT NE MOZE DA CEKA.SVAKI TRENUTAK U KOME SE NE OSECATE POTPUNO JE NEPOVRATNO IZGUBLJEN !!!"

I kad se malo bolje razmisli,pa da...skroz je tako.

Juce sam imala bzv.dan,ali i to mora biti...A kako kazu da se sve desava sa razlogom,ja cu se samo nadovezati da je i to tacno.Danas sam skroz bolje...a kad sam malo razmislila o ovome sto je prokomentarisala zena kojoj se divim,pa stvarno nemam vremena da budem lose!Sad npr.nisam imala sta da radim,ali sam ovo napisala i taj trenutak ispunila...

Cesto imam obicaj da kazem "MA NECU DA SE NERVIRAM I PATIM,MLADA SAM,LEPA I AMBICIOZNA-STA JOS DA TRAZIM" :)

A sad jos kad me je ova izjava okupirala (u pozitivnom smislu)...pa cemu gubljenje vremena...Jedan je zivot!!!

A zivot razumem kao neku misiju ciji je glavni cilj da budemo srecni!

Zivot je jedna ogromna slagalica,cije delove ne stavljamo u startu na pravo mestu(ali to su nase pogreske-koje ukoliko nisu tu gde treba da budu,eliminisemo-sklonimo)...ali na kraju je slozimo(ili ne,sto zavisi od nas)

Ja idem da slazem moju slagalicu :)

pozzzzzzz

 

 


ZASTO ?

Published on 23:23, 04/16,2007

 

Mrzim slobodno vreme i dokolicu.
Zasto je to tako prokleto?!?Dok sam puna obaveza,jedva cekam da sve to prodje kako bih imala vremena za sebe,da se odmaram,pa cak i po ceo dan izlezavam a kad konacno dobijem vreme za sebe,kao da mi se nista ne radi(kao da sve sto sam prizeljkivala dok sam bila zauzeta i u nemogustvu da radim,odjednom nestane)

Kad sednem,npr.,da ucim,hiljadu mi stvari prodje kroz glavu koje bih mogla da radim,gde da idem,cime da se bavim...a kad zavrsim sa ucenjem,npr.,kao da odjednom zaboravim na sve to...

 

E ljudi su stvarno cude neke zivotinje...ja sam covek,ali ne razumem ljude....da,ne razumem samu sebe !!!

Zasto mora "nesto" da se nema da bi se zelelo?!?

Zasto je prokleto tacna recenica da tek kad "nesto" izgubimo,postanemo svesni koliko smo imali i sta to znaci

Koliko se puta covek odrekne neceg,pa tek kroz neko vreme zazali zbog toga-ali tad vec prodje isuvise vremena da bi se to dobilo natrag(narocito kad su ljudi u pitanju-jer niko nije nasa igracka)

Pa koliko samo puta padnem ispit i kazem da mi se to nece ponoviti(sa istim ispitom),da cu sledeceg puta ranije poceti da spremam i dok ne izgubim sve to vreme ni ne pomislim na to koliko sam ga imala...

Ali tako je,na zalost,u svemu u zivotu...Dok covek ne izgubi nesto,nece shvatiti koliko mu je to nesto odgovaralo,koliko je on u stvari imao.

Ali zasto moram da ostanem bez necega da bih shvatila sta imam?!?

Postoji hiljadu pitanja sa "ZASTO",a odgovora skoro da nema...puno sam razmisljala o ovome i trudila se da sto je vise moguce izbegnem da se nadjem u situaciji kad cu nesto izgubiti pa tek onda shvatiti sta sam imala...Tesko je u pocetku,ali covek nauci da ceni ono sto ima...Ja sam naucila...mogu reci da sam koliko-toliko razmazena...da sam retko obracala paznju na moje ponasanje prema drugima...ali sam pomocu 2-3 osobe shvatila i videla kakvo je to moje ponasanje...i to me je dosta opeklo tako da sam od tada pocela da ga korigujem i sada sam,mozda ne mnogo,ali dovoljno svesna sta imam i koga i sto je najbitnije,znam koliko mi sta znaci...

 

Danas je tesko anci prijatelje...one bezuslovne,prave...koji su tu i da placu sa tobom...jer najlakse je biti prijatelj onome koje i sam srecan!Malo je ljudi koji znaju da slusaju a jos manje onih koji znaju da u pravom trenutku kazu pravu stvar...zato mislim,da covek ako ima bar jednu pravu osobu pored sebe,koja ce ga tisnom tesiti,cutanjem razumeti...treba da je cuva i da se potrudi da shvati da je ima pre nego sto je izgubi!

P.S.Ni ta osoba nije savrsena,moze te i iznervirati i naljutiti i svata-nesto,ali ipak tu je kad treba da bude...zna da saslusa,vidi i oseti...a to je velika stvar!!!

 

Potrazi tu osobu...mislim da je svako od nas moze naci(ili je vec ima)

 


RAJ NA ZEMLJI

Published on 22:10, 04/15,2007

Prolece je pocelo jos pre skoro mesec dana,ali od pocetka aprila vreme je prelepo...
Sto bi rekli PRAVO PROLECE :)

 Gde god da se okrenes,svuda je zeleno...Blizu mog naselja su Sumarice,pravi raj u ovo doba godine...staze za setnju,za bicikliste i roler-fanove koje su okruzene raskosnim drvecem...jedna staza vodi do Izvora,koji je skroz "sakriven" od svog tog lisca i grana koje se bacaju sa drveca.

Kao mala,imala sam obicaj dosta cesto da odlazim "gore"(u Sumarice),naravno ima to veze i sa slobodnim vremenom koje sam tada imala znatno vise.Sada odem ponekad,ali s'obzirom koliko mi je taj raj blizu,ne mogu da se pohvalim brojem poseta :(

...ali uvek nadjem opravdanje i izgovor u nedostatku vremena...(ali to je samo izgovor)...

 
Jos iz tog perioda,kada sam u Sumarice isla cesto,ostalo mi je jedno drvo...deda bi me pokupio iz vrtica(koje se nalazi na samom ulasku u Sumarice,medju poslednjim objektima) i zajedno bismo prosetali  i uvek bismo zavrsavali kod tog drveta koje je raskosno,mozda najraskosnije u Sumaricama,ali grane su mu takve da se na svaku mozes popeti i stici do vrha...naravno,do vrha se nisam pela,ali sam se "besila" po nizim granama...

Naravno,to nije jedino lepo drvo,Sumarice su ih pune...ko jednom proseta njima,ne ostaje ravnodusan(bar jedan deo ostane zapamcen)

 Toliko je "stvari" koje krase taj ogromni park.Na sredini se nalazi cuveni spomenik 5/3,posvecen poginulim djacima.To su bili djaci iz gimnazije koji su izvedeni sa casa i odvedeni bas na to mesto(gde je sada spomenik)i sa svojim profesorima streljani(okupacija Nemacke).Zanimljivo je to da su ti djaci izvedeni sa casa nemackog jezika,zajedno sa profesorom,a streljani od strane Nemaca(jos veca ironija da bude,surovi Nemci su hteli da postede profesora-ali je on tada izjavio poznatu recenicu "PUCAJTE,JA I SADA DRZIM CAS")


Drugi deo Sumarica je preplavljen drvecem,tako da sve to podseca na neku aveniju...U svom tom dzumbusu od drveca,nalazi se cehoslovacko groblje...a iduci dalje,nailazi se na hotel "SUMARICE",koji ima prelepu bastu,leti punu :)

A vec pri kraju ovog raja,dug,krivudavi put vodi do jezera...tamo ima restoran,bar na otvorenom...sve je u nivoima...tako da,na nivou uspo se nalaze stolovi za stoni tenis...ispod je teren za odbojku...a nivo ispos plaza...iza svega toga(iza restorana)nastavlja se par redova drvece...

I sad,dovoljno je samo da se zamisli sve ovo + ovakvo vreme i jednostavno je nemoguce odoleti ...

 

PROLECE + SUMARICE = RAJ NA ZEMLJI

 


Čestitamo!

Published on 00:43, 04/10,2007

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem


«Prethodni   1 2 3 4 5