Obozhavam knjige i nisam mogla a da ne prozborim koju o njima...a pri tom mozhda nekog i navedem na neku knjigu 

Verujem da je vecina nas sebi bar jednom postavilo jedno od pitanja tipa 

"Ko sam?...Kako da pochnem da zhivim svoj zhivot koji ce biti od koristi i meni i drugima?...Kako izbeci greshke?...Shta su propushtene prilike?..."-prelistavajuci zhenski chasopis,naletela sam bash na ovo...

I shta nam oni preporuchuju?!-bash knigu.Za one koji vole psiholoshke knjige..

"Pronadji mir u svojoj dushi"

Andrej V.Kurpatov

Trenutno imam na repertoaru knjigu koju zavrshavam a posle nje rezervisana je josh jedna...pa mozhda i ova dodje na red...ako je nadjem :)

uzhivajte u chitanju ;) 

    Pre mozhda tri godine primila sam jednu poruku,koja mi je i dan danas najdrazha od svih...(a bilo ih je dosta)...znala sam po stotinu puta da je chitam iznova i iznova...dok je nisam napamet nauchila

Bez obzira na sve,i danas mi chesto prodju te rechi kroz glavu.I uvek se osetim isto..bash kao da sam je upravo tog trenutka primila.Ne zhelim da je podelim sa vama..valjda mi necete zameriti,ipak to nije jedna od onih shablonskih poruka koje se shalju svakodnevno.Ovo je SAMO moja,pisana SAMO za mene-i da,zhelim je sebichno sachuvati !!!

Reci cu samo jednu rechenicu iz te poruke

...Kao i sve sluchajnosti u nashem zhivotu-snu neke mogu biti bitne a neke ne...

I bash malopre mi je jedna osoba rekla da je srecna shto me je upoznala...i ne zna dal' je to sluchajnost ili ne...

Tako sam se ja odmah setila ove poruke i promislila o sluchajnostima u nashim zhivotima...a nije da ih nema.

*Koliko se puta nekom desilo da uradi ili kazhe neshto u istom trenutku sa nekim drugim?!?Koliko puta mislimo o nechemu a onda nam neko kazhe bash to?!?

Previshe je sluchajnosti u nashim zhivotima.Neke su od onih koje se dese u trenutku,u jednom od pogreshnih trenutaka pa naprave pometnju...izazovu reakcije kakve niko ne ochekuje...one afektivne!!!Zbog kojih najcheshce zhalimo.Tu su u pitanju nijanse,sekunde...ja se zaista plashim tih sekundi.

Sa druge strane,'pak tu su i one sluchajnosti koje nam navedu osmeh na lice One koje su bash sluchajne...koje nose sa sobom neki chudan,posve drugachiji osecaj.Svakog dana dogodi nam se toliko stvari,toliko sluchajnosti na koje ni ne obratimo pazhnju...shta ako su bash one neki znak,putokaz koji nas vodi ka nechemu?!?

 
Ta poruka se zavrshavala ovako

...kad sam se probudio,shvatio sam da nisi bila sluchajni  prolaznik...

...ili cemo odgovor jednostavno naci u snu i tada znati shta ta sluchajnost predstavlja?!?

  Kisha pada pa stane,pa pochne pljusak...pa opet lepo...Koracham ulicama koje su puste...mislim da chujem i cvrchke u travi.Najradije bih sela u auto i otishla negde...daleko.Ne,ne bih volela da pobegnem od sveta.Bila bih previshe usamljena.Ili ne bih?!?

 Ne znam shta mi se menja,ali znam da mi treba promena.I napravicu je.Poklonicu je sama sebi.Shvatila sam da imam tu mogucnost-uostalom,kao i svi!!!U svima nama lezhi sakrivena ambicija koja tezhi da se ostvari.I ja je imam.U poslednjih par dana,kao da u pojachanoj dozi naviru iz mene.Razmishljam o sebi.O stvarima,ljudima,predmetima,dogadjajima koji me okruzhuju...Postavila sam sve shto imam ispred sebe kao i ono shto zhelim...i videla da se sve poklapa.Mogu biti i raditi ono shto zhelim,samo da se josh malo angazhujem kako bih one stvari koje su se ukochile vratila na kolosek...Shvatila sam shta me kochi.Zhelim da sklonim,unishtim tu prepreku i nastavim gde sam stala.I evo,opet se smejem.Opet zrachim-kako imaju obichaj da kazhu za mene-hiperaktivna opet...I srecna sam zbog toga..

Jedno vreme sam bila izgubljena u lavirintu...i pokushavala sam da se izvuchem i nikako...chak sam pochela da panichim..mislila sam da je kraj.Tu sam gde sam-nema nade za mene...I tako tumarajuci hodnicima lavirinta,shvatila sam da sam se samo vrtela u krug...nisam ni bila svesna da sve vreme nisam trazhila izlaz vec sam ostajala unutra,zarobljena...samo menjala hodnike.A onda je neshto bljesnulo i pojavilo se niodkuda...neshto shto nije skroz idealno,ali dovoljno da me izvuche iz lavirinta...da mi vrati osmeh na lice...da me prodrma,da mi pomogne da osetim da sam zhiva !!!

I sada sam tu,van lavirinta.Neshto me je vratilo...i opet dishem.Opet vidim svetlost.Vracam onu staru mene koja mi skroz odgovara.Odatle sam pochela.I nastavljam dalje.Taj bljesak me je prodrmao kao da je zemljotres proshao kroz mene...verovatno ce imati i posledica ali ne zhalim se.Zhelim da taj bljesak traje.Jer zbog njega se osecam ... drugachije.

A ako me i ovaj bljesak nakon nekog vremena vrati u neki novi lavirint...ne brinem se,jer sada znam da ce i tad neshto bljesnuti

  Sad sam po ko zna koji put gledala Juliu Roberts i Richarda Gira u "ODBEGLOJ MLADI"...i tek sam ovaj put film gledala tako da sam shvatala znachenje svake scene...svake rechenice(dobro,ne bash bukvalno)...

 Sve mi,devojke,josh od malena mashtamo o nekom princu koji ce se pojaviti i biti tu samo zbog nas...svaka od nas ga ishchekuje...zamishlja i mashta o njemu...neka ga i docheka a neka sama napravi.Bio on stvaran ili ne,svaka dvojchica ga ima...

 Moj princ...dal' postoji?!?Pa ne znam,verovatno da postoji...on bi bio neko k'o me razume cutnjom i tishinom,za koga sam vidljiva i kad sam nevidljiva...ko zna da me oseti.

Verovatno se svaka klinceza seca mamine priche za laku noc.Priche u kojoj je svaka od nas princeza...Ja se secam moje omiljene pesmice

"Moja mama pricha svake noci,o nekakvim princhevima shto ce doci.I princeza ima neka u toj prichi,mama kazhe da na mene ona lichi..."

 Verovatno ta princeza zhivi i dalje u meni...ne znam,jedan bar jedan deo nje.Mozhda i dalje imam neku potajnu nadu da ce mi doci taj princ...a mozhda je tu negde,samo cheka pogodan trenutak...Mozhda je to neko koga znam celog zhivota...I zato mislim da je Julia Roberts,u pomenutom filmu,rekla jednu fantastichnu rechenicu koja me je i naterala da sad pishem bash o ovome

*Garantujem da cemo imati teshkih trenutaka i garantujem da ce neko od nas,a mozhda chak i oboje pokushati da se izvuche iz svega ovoga,ali takodje garantujem da cu ako te ne pitam da budesh moj zhaliti do kraja svog zhivota,jer u srcu znam da si ti jedini za mene*

  Danas je Djurdjevdan,dan grada...ovog nasheg....Kraguejvca :)

Juche se celog dana "sredjivalo" i pripremalo za vecherashnji vatromet i koncert Gorana Bregovica...Vatromet pocinje u 21h a koncert oko 22h...Ma bice super...hiljade ljudi...guzhva...muzika,drushtvo i dobro zezanje...a danas je nedelja a kod nas je nedelja i dobar dan za grad,tako da svi posle nastavljamo u provod...:)))

Jedino je bzv. shto je bina postavljena kod Opshtine pa pretpostavljam da ce sve biti unishteno...cvece,travnjak ...mada,ni vreme nas ne sluzhi...ali ja se uzdam u onu "KRUZHI KAO KISHA OKO KRAGUJEVCA" :))) pa verujem da ce nas opet zaobici ..heheheheeee :)))

U svakom sluchaju,ja cu biti "na licu mesta"-u toku svih deshavanja...tako da...bicete obaveshteni...don't worry ;)

Sad odo da radim neke korisne stvari pa krecem u deshavanja

  Ja mislim da sam od onih ljudi koji nisu bas odusevljeni svojim gradom...Ne znam ni ja bre vise.Nekad imam toliku zelju da odem u neki drugi grad...I mogu da odem..otac me je terao i ne moze da prezali sto ne studiram u Bgd-u ili Novom Sadu...ali opet sa druge strane,ovde imam prijatelje,ove ulice su moje...i nekad mi je lepo samo da prosetam ovim gradom...npr.u ovo doba godine,ili u sred zime,kad je sve belo i lepo i snezno i brrrrrr :)

  No,da ne gnjavim...6.maj(Djurdjevdan) je dan grada...To je sad u nedelju.Svake godine u centru,u Pesackoj zoni ili kao npr.ove godine,kod Opstine se organizuje nesto...neko dolazi i obavezan je vatromet.Kao klinka secam se da sam jedva cekala taj dan,da me mama i tata prosetaju do centra i kupe mi secernu vunu...i tako sva umazana odlazila bih da se odusevljavam vatrometom :)

Ove godine,za Djurdjevdan dolazi Goran Bregovic-pretpostavljam u pratnji trubaca...To bi trebalo da bude veci dogadjaj,mada ga ja ne gotivim nesto,mislim svaka cast njemu ali covek smara...pa u stvari ja samo znam za "Kalasnjikov" a ta mi je jooooooj,smor!A trubace tek ne volim.Ali ima ko voli.U svakom slucaju,grad ce biti prepun,jer ce se svi sjatiti bas tu...nevezano za Gorana Bregovica,vecina  nas ce bas tu biti zbog drustva i zezanja-koje je super...A i naravno,zbog vatrometa :)))

Ali ovaj nas grad se bas nesto probudio...od ponedeljka ce biti odrzano jos par koncerata a u sredu(nisam sigurna dal' u sredu ili cetvrtak)dolazi Van gog...11.maja nam dolazi Sasa Kovacevic...i u medjuvremenu ce biti par svirki i sl.

Ma desavanja koliko hoces...Juce je bio uranak...I tad je bilo desavanja...u Sumaricama,kod Tvrdjave i na jezeru.Po gradu su bile zurkice ali nista narocito jer je uglavnom narod isao na jezero.Naravno,ni ja nisam propustila to :)

Oko 21h na jezeru je poceo da svira Darkwood dub a malo kasnije su nastupila dva DJ-a...Ljudi je bilo duz cele plaze koja nije da je mala...Darkwood dub je bio na sceni koja je postavljena odmah uz vodu,a stage-evi za DJ-eve su bili malo dalje...ali ozvucenje je bilo super a i atmosfera...Pisala sam jednom o izgledu tog jezera,uglavnom,sve je u nekim nazovi,nivoima..tako da je "na vrhu" suma,koja je te veceri bila puna rostiljima i sl.

Uglavnom,atmosfera je bila extra a i nadam se da e i dalje biti...Da ne zaboravim,veceras su dva kafica spojila baste i od 22h pocinje neka svirka...ti kafici se nalaze u gradu,u jednoj od glavnih ulica...a svirka ce biti u basti,na otvorenom...

Trenutno,volim ovaj grad :)

  Znam da nesto osecam...Imam neki jak osecaj u sebi...S'vremena na vreme nije bas tako sladak,i pozelim da prestane ali ...opet tu je...a da zelim da prestane,prestao bi-ili ne bi?

    Cesto se pitam,sta je zapravo ovo sto osecam?!

  Ako je to ljubav,zasto patim?!Ako je opet neki drugi emotivni osecaj,zasto nisam skroz zadovoljna?!-Da li je covek ikada u potpunosti zadovoljan ili 'pak mora da postoji neka ravnoteza?!Neki balans koji nas vadi iz monotonije i izbedaci na neko vreme kako bismo vise uzivali u onoj pozitivnijom strani...

  Ne znam...jednom davno sam mislila da osecam nesto mnogo jako...Cak sam bila u nekoj,sada vec sa sigurnoscu mogu reci,zabludi...Ma daj,dete se zaljubilo pa napravilo dramu...pa i jeste bilo tako...Mada za te godine to je bilo nesto najvece i najjace sto sam ikada osetila-normalno je da sam mislila da je LJUBAV-pa i jeste bila,za te godine :)

Stvarno sam osecala nesto dosta jako,lepo...ali sam i dosta plakala-pa zar su suze sastavni deo ljubavi?!Ne zelim da verujem da jesu-i zato kad god placem i patim zbog nekog,reci cu sebi da to nije ljubav,jer da jeste ja bih bila srecna....Znam da ovo nije pravilan stav ali meni je tako lakse...Al' dal' ja mogu ubediti sebe da to nije to,samo zato jer mi je tesko i jer ne zelim da bude tako?Mogu ubediti glavu,ali srce-ono ce i dalje osecati -ili mogu  i srce ubediti?

Ja licno mislim da se osecanja mogu prigusiti,ugusiti ali ne i prestati samo zato jer ja tako zelim...a ako ih ugusim na silu(jer ja tako zelim),ona ce kad-tad isplivati...Ili gresim?-Volela bih da gresim...

       ...... 

A onda sam osetila nesto jos jace i tako za kratko vreme "prva ljubav" postala mi je samo slatka uspomena na detinjstvo-moje prve suze zbog decka... :)

Ja sam imala tu srecu da volim dva puta u zivotu...smatram da je to bila sreca jer voleti nekog je sposobnost...Mozda nisam znala da to ispoljim u tolikoj meri da taj neko shvati koliko volim ali mislim da sam dovljno ucinila...Ta druga ljubav me je mnogim stvarima naucila...cak i promenila...Dok sam volela,bila sam najsrecnija osoba na svetu...sad nisam volela samo spoljasnjost vec unutrasnjost...Kad bi me neko,onda-za prvu ljubav-pitao sto ga volim,samo bih rekla "Pa sladak je :) " a kad bi mi isto pitanje bilo postavljeno za drugu ljubav,moj odgovor bi bio skroz drugaciji...

Naravno,ljubav ne bi bila ljubav da je ne prati trnje...patila sam i zbog druge ljubavi,ali na drugi nacin,zbog drugih stvari...Ali sada,kad je dovoljno vremena proslo,drago mi je sto mi se sad sve to izdesavalo...dosta sam jaca,drugacija,na stvari gledam drugim ocima...i sad me neko moze slomiti ali to gledam skroz drugacije(ono sto te ne ubije samo te ojaca)...Kako kaze Marfijev zakon "AKO TI JE DOBRO,NE BRINI PROCI CE", e ja imam takvu teoriju kad mi je tesko,samo ja kazem "KAD MI JE TESKO,NE BRINI PROCI CE :) "

Ima jedna "prica"...kako su se ljubav,ludost,patnja,sumnja,pohlepa,ljubomora i svi ti prateci osecaji,prisutni u svakodnevnici,igrali zmurke...Da ne lupam jer ne znam tacno,ali poenta je da je LUDOST zmurela i poslednju je nasla LJUBAV,koja se sakrila u ruzi,ali kako je LUDOST uplasila LJUBAV,ona se nabola na trnje i od tada je LJUBAV SLEPA A LUDOST NJENA PRATILJA !!!

  Od ponedeljka glavna atrakcija(ako to mogu tako nazvati) u Kragujevcu su cuveni Pozorisni susreti.

Domacin te manifestacije je Prva kragujevacka gimnazija...Ucenici koji su clanovi  djackog parlamenta  i "SOBCE"ta dockuju goste iz razlicitih gradova sirom Srbije...Pored samih predstava,koje ostaju u secanju svih nas koji ih rado pogledamo,ostaju i brojna prijateljstva...

23.aprila,u ponedeljak,na repertoaru je bila prva predstava,gimnazija iz Race se predstavila izvodjenjem Nusicevog "Summjivog lica"...Od toga dana,svakog narednog teatar Joakim Vujic su "plavile" najezde djaka,profesora i ljubitelja pozorista i predstava...Svakog dana postoje dva termina,od 12h i od 19:30h

 Kragujevacka gimnazija ce se predstaviti poslednjeg dana Pozorisnih susreta predstavom "Poseta stare dame"
A 5.maja je zavrsna svecanost na kojoj ce biti proglasena pobednicka predstava i ona ce se ponovo izvoditi...

Zanimljivo na ovoj manifestaciji je to da smo mi,gledaoci,posetioci Susreta ziri...Svako uz kupljenu kartu(do koje se tesko dolazi,jer je za pohvalu koliko su Pozorisni susreti poseceni)dobija "kartu" koja je podeljena na pet delova i svaki deo je bod(1-2-3-4-5)...i na kraju predstave,posetilac daje ocenu...Tako se na kraju sve to sabira i dobijamo pobednika 

   Svesna sam da nekih stvari u zivotu ne mogu biti svesna :)...da,malo konfuzno receno,ali u sustini je tako!

Kako da znam dal' ce se i kad nesto desiti?!Mi,ljudi,ziva bica,liseni smo te mogucnosti da znamo sta ce se destiti "sutra"-tako?!

Ali zasto,ako vec svi mi znamo da to ne mozemo znati,uvek postavljamo(sebi ili drugima)pitanje "STA CE BITI SUTRA?"

Malo sam razmisljala o tome...postavivsi to pitanje,samo gusimo trenutak...bez obzira dal' je on dobar,lep,prijatan ili  'pak neprijatan,to je ono sto je sad!!!A mi zivimo "to sad"

U gimnaziji sam imala filozofiju,koja sama po sebi zna biti izuzetno dosadna...Ja sam imala ogromnu srecu pa nisam morala bas dosta da je ucim za neku cetvorku ili peticu,jer je moj profesor bio zaludjen da nauci nemacki,a u mom odeljenju ja sam bila EXPERT pa smo pravili "trampu"-ne bukvalno,ali znao je da provali moj pogled koji mu je govorio vise od 1000 izvinjenja i opravdanja :).Ali taj covek je ziva legenda.Nije od onih koji po svaku cenu zele da nateraju gimnazijalca da nauci nesto...Znao je da govori o svim tim filozofima i njihovim vecitim borbama i dilemama i to na onaj filozofski nacin,poznatiji kao SMARALACKI :)...no,kod njega na casu,ko je hteo,mogao je da hvata beleske...ja sam bila od onih koje filozofija nije uspela da ocara,ali sam hvatala beleske(mozda iz nekog postovanja prema njemu i njegovom predmetu,a mozda i zato jer sam znala da taj covek ima sta pametno za reci)...prosle godine sam jurila uslov sa filozofijom.I tako sam se pripomogla sveskama iz gimnazije(jer opet je svo gradivo jednostavnije predstavljeno u gimnaziji nego na fakultetu,a u sustini sve je isto)...tu sam naisla na par recenica/izjava koje sam cak,verovali ili ne,i u dnevnik prepisala...a jedna je bas imala veze i sa ovim "zivljenjem u trenutku i za njega".A on je rekao :

VREME JE SADASNJOST.ZATO ZIVITE SAD I OVDE I NISTA NECETE PROPUSTITI.I TAD CETE MOCI RECI DA STE ZIVELI ZIVOT!

Tad je ta recenica bila samo jedna u nizu zabelezenih u toj svesci,ali kad se malo unesete,shvaticete da je to sama istina!

I sad,ova recenica meni predstavlja mnogo vise od recenice kao takve!I od kada se trudim da zivim u trenutku i za njega,moram priznati da sam dosta srecnija....Ne kazem da ranije nisam bila srecna,ali ovako imam utisak kao da u svakom trenutku uzivam u onome sto se tad,tog trenutka desava...Ne obazirem se na to sta ce biti sutra...i dajem maximalno bas za taj trenutak!!!A opste je poznato da kad date maximum od sebe,tad se i osecate ispunjenije...E a zamislite o kolikoj se ispunjenosti radi,kad sebe dajete svakog trenutka i pri tom ste svesni da radite za sebe,svoju srecu i ispunjenost!!!
 

Odjednom sam osetila potrebu da se otvorim,da puno toga kazem,ali opet...ne znam zasto!

 Dal' se mozda nadam da ce me neko razumeti?!?

 Dal' mozda mislim da postoji jos neko ko se oseca slicno?!?

Ne znam da li je ova rec dovoljna da kaze sta osecam,da li je toliko nezna i draga,da li zvuci tako toplo kao kad bih je ja izgovorila?!Da li zapravo moze da pokaze bas ono sto zelim reci?!

Nekad tako uhvatim sebe kako zadubljena u jednu tacku gledam a pogled mi se gubi,cini mi se u nepovrat...odlutam negde daleko,gde me niko ne moze naci..tamo negde sam pronasla svoj svet..svet koji je samo i samo moj...u tom svetu sam slobodna.Moje misli i osecanja mogu slobodno da se krecu,bez straha da ce neko to zloupotrebiti,da ce ih neko ukrasti...To je moje carstvo...tu postojimo samo ja i moje fantazije,projekcije onih stvari koje zelim...bezim u taj svet,a na tom putu me prati moj Mesec,koji se lagano pomalja kao jedini svedok svega toga...

Ipak,mislim da suvise govorim...zelim da se shvati sve a razume samo jedno

 PONEKAD JE DOBRO POBECI U SAMO I SAMO SVOJ SVET

Danas sam ustala i resila da dan posvetim sebi...

I inace imam obicaj da ostanem dugo u krevetu,pa cak i ako se probudim,a pri tom nemam nikakve obaveze,ostanem da se razvlacim po krevetu...

Mada,to razvlacenje mi nekako i najvise prija,mozda cak vise i od spavanja...

Jutros sam se probudila oko pola 12,ali sam ostala da se mazim sa mojim prasetom(to je plisana lutka sa kojom spavam od 2.razreda gimnazije-tad sam je dobila na poklon)do 12 i 15...E tad sam ustala i otisla kod kozmeticarke...Na pola mog tretmana,dosla je jedna devojka i tako je pocelo zensko cavrljanje,tipicno za mesta poput kozmetickog,frizerskog...salona.

 Devojka je pocela naglas da razmislja...a njene misli su isle ka jednoj ogromnoj zgradi u kojoj je bilo dosta prostorija...

U svakoj od tih prostorija je bio strucnjak za po jedan tretman...Sta god je zeni potrebno,ona bi dosla u "tu zgradu" i tu bi bila "mazena i pazena"...posvetila se sebi u potpunosti...isla sa jedne stolice na drugu,sa jednog kreveta na drugi...Tu bi imala svog frizera,pedikira,manikira,masera,dermatologa...(na jednom spratu)

ginekologa,zubara...(na drugom spratu)

Ma to bi bilo ostvarenje sna svake zene(barem one koja uziva da vodi racuna o sebi-da se licka i picka,kako bi rekli :) )

Jednostavno se mnogo bolje i lepse osecam posle ovakvog dana...(nisam pristalica zena opterecenih ovakvim danima,ali s'vremena na vreme...mislim da prija,a i zensko je zensko :) )

Malopre,dok sam ispijala kafu,pao mi je pod ruke neki casopis (a zensko k'o zensko,jedva sam cekala da ga prelistam :) )

Naravno,pored horoskopa,obratila sam paznju i na modnu stranu ali i na onu za gurmane...ali nista mi nije toliko zadrzalo pogled i namamilo da procitam sve,kao kad sam videla sliku poznate knjizevnice Mirjane Bobic-Mojsilovi.Inace volim da citam i nemam odredjeni zanr,ali knjigu ove legende nijednu nisam procitala...

Znam,znam...i jeste me malo sramota ;)

Ali sam je cesto "slusala" u raznim emisijama...pa cak sad kad god mogu gledam njenu emisiju " POGODITE KO NAM DOLAZI NA VECERU" i ta zena je genijalna...Imala sam puno puta priliku da razgovaram sa pametnim(ali stvarno pametnim)ljudima...i skroz sam u skaldu sa cinjenicom da postoje zaista pametni ljudi i nemam neki cudan stav,bilo da je odusevljenje ili sta god,ali kad god cujem ovu zenu(M.Bobic-Mojsilovic)mom odusevljenju nema kraja...

Da zanemarim sto extra izgleda,ova legenda prosto izmamljuje interesovanje za bilo kakav razgovor sa njom,pa cak i ako ste samo nemi posmatrac(kakav je slucaj dok ste gledalac sa druge strane malih ekrana)...

E sto sam bas odjednom pocela da pisem o Mirjani Bobic-Mojsilovic?!?

Naravno da znam da kako ona mene odusevljava tako je neko skroz indiferentan prema njoj...Ali nju sam pomenula jer sam bas u tom casopisu,koji mi je pao pod ruke dok sam ispijala kafu,bio mali komentar (koji je ona ostavila) i koji me je naveo da malo promislim o zivotu...o danima koje mi zivimo,a koji zapravo cine taj zivot

A ona je rekla:

"JA STVARNO NEMAM VREMENA DA BUDEM LOSE.ZIVOT NE MOZE DA CEKA.SVAKI TRENUTAK U KOME SE NE OSECATE POTPUNO JE NEPOVRATNO IZGUBLJEN !!!"

I kad se malo bolje razmisli,pa da...skroz je tako.

Juce sam imala bzv.dan,ali i to mora biti...A kako kazu da se sve desava sa razlogom,ja cu se samo nadovezati da je i to tacno.Danas sam skroz bolje...a kad sam malo razmislila o ovome sto je prokomentarisala zena kojoj se divim,pa stvarno nemam vremena da budem lose!Sad npr.nisam imala sta da radim,ali sam ovo napisala i taj trenutak ispunila...

Cesto imam obicaj da kazem "MA NECU DA SE NERVIRAM I PATIM,MLADA SAM,LEPA I AMBICIOZNA-STA JOS DA TRAZIM" :)

A sad jos kad me je ova izjava okupirala (u pozitivnom smislu)...pa cemu gubljenje vremena...Jedan je zivot!!!

A zivot razumem kao neku misiju ciji je glavni cilj da budemo srecni!

Zivot je jedna ogromna slagalica,cije delove ne stavljamo u startu na pravo mestu(ali to su nase pogreske-koje ukoliko nisu tu gde treba da budu,eliminisemo-sklonimo)...ali na kraju je slozimo(ili ne,sto zavisi od nas)

Ja idem da slazem moju slagalicu :)

pozzzzzzz

Mrzim slobodno vreme i dokolicu.
Zasto je to tako prokleto?!?Dok sam puna obaveza,jedva cekam da sve to prodje kako bih imala vremena za sebe,da se odmaram,pa cak i po ceo dan izlezavam a kad konacno dobijem vreme za sebe,kao da mi se nista ne radi(kao da sve sto sam prizeljkivala dok sam bila zauzeta i u nemogustvu da radim,odjednom nestane)

Kad sednem,npr.,da ucim,hiljadu mi stvari prodje kroz glavu koje bih mogla da radim,gde da idem,cime da se bavim...a kad zavrsim sa ucenjem,npr.,kao da odjednom zaboravim na sve to...

E ljudi su stvarno cude neke zivotinje...ja sam covek,ali ne razumem ljude....da,ne razumem samu sebe !!!

Zasto mora "nesto" da se nema da bi se zelelo?!?

Zasto je prokleto tacna recenica da tek kad "nesto" izgubimo,postanemo svesni koliko smo imali i sta to znaci

Koliko se puta covek odrekne neceg,pa tek kroz neko vreme zazali zbog toga-ali tad vec prodje isuvise vremena da bi se to dobilo natrag(narocito kad su ljudi u pitanju-jer niko nije nasa igracka)

Pa koliko samo puta padnem ispit i kazem da mi se to nece ponoviti(sa istim ispitom),da cu sledeceg puta ranije poceti da spremam i dok ne izgubim sve to vreme ni ne pomislim na to koliko sam ga imala...

Ali tako je,na zalost,u svemu u zivotu...Dok covek ne izgubi nesto,nece shvatiti koliko mu je to nesto odgovaralo,koliko je on u stvari imao.

Ali zasto moram da ostanem bez necega da bih shvatila sta imam?!?

Postoji hiljadu pitanja sa "ZASTO",a odgovora skoro da nema...puno sam razmisljala o ovome i trudila se da sto je vise moguce izbegnem da se nadjem u situaciji kad cu nesto izgubiti pa tek onda shvatiti sta sam imala...Tesko je u pocetku,ali covek nauci da ceni ono sto ima...Ja sam naucila...mogu reci da sam koliko-toliko razmazena...da sam retko obracala paznju na moje ponasanje prema drugima...ali sam pomocu 2-3 osobe shvatila i videla kakvo je to moje ponasanje...i to me je dosta opeklo tako da sam od tada pocela da ga korigujem i sada sam,mozda ne mnogo,ali dovoljno svesna sta imam i koga i sto je najbitnije,znam koliko mi sta znaci...

Danas je tesko anci prijatelje...one bezuslovne,prave...koji su tu i da placu sa tobom...jer najlakse je biti prijatelj onome koje i sam srecan!Malo je ljudi koji znaju da slusaju a jos manje onih koji znaju da u pravom trenutku kazu pravu stvar...zato mislim,da covek ako ima bar jednu pravu osobu pored sebe,koja ce ga tisnom tesiti,cutanjem razumeti...treba da je cuva i da se potrudi da shvati da je ima pre nego sto je izgubi!

P.S.Ni ta osoba nije savrsena,moze te i iznervirati i naljutiti i svata-nesto,ali ipak tu je kad treba da bude...zna da saslusa,vidi i oseti...a to je velika stvar!!!

Potrazi tu osobu...mislim da je svako od nas moze naci(ili je vec ima)

Prolece je pocelo jos pre skoro mesec dana,ali od pocetka aprila vreme je prelepo...
Sto bi rekli PRAVO PROLECE :)

 Gde god da se okrenes,svuda je zeleno...Blizu mog naselja su Sumarice,pravi raj u ovo doba godine...staze za setnju,za bicikliste i roler-fanove koje su okruzene raskosnim drvecem...jedna staza vodi do Izvora,koji je skroz "sakriven" od svog tog lisca i grana koje se bacaju sa drveca.

Kao mala,imala sam obicaj dosta cesto da odlazim "gore"(u Sumarice),naravno ima to veze i sa slobodnim vremenom koje sam tada imala znatno vise.Sada odem ponekad,ali s'obzirom koliko mi je taj raj blizu,ne mogu da se pohvalim brojem poseta :(

...ali uvek nadjem opravdanje i izgovor u nedostatku vremena...(ali to je samo izgovor)...

 
Jos iz tog perioda,kada sam u Sumarice isla cesto,ostalo mi je jedno drvo...deda bi me pokupio iz vrtica(koje se nalazi na samom ulasku u Sumarice,medju poslednjim objektima) i zajedno bismo prosetali  i uvek bismo zavrsavali kod tog drveta koje je raskosno,mozda najraskosnije u Sumaricama,ali grane su mu takve da se na svaku mozes popeti i stici do vrha...naravno,do vrha se nisam pela,ali sam se "besila" po nizim granama...

Naravno,to nije jedino lepo drvo,Sumarice su ih pune...ko jednom proseta njima,ne ostaje ravnodusan(bar jedan deo ostane zapamcen)

 Toliko je "stvari" koje krase taj ogromni park.Na sredini se nalazi cuveni spomenik 5/3,posvecen poginulim djacima.To su bili djaci iz gimnazije koji su izvedeni sa casa i odvedeni bas na to mesto(gde je sada spomenik)i sa svojim profesorima streljani(okupacija Nemacke).Zanimljivo je to da su ti djaci izvedeni sa casa nemackog jezika,zajedno sa profesorom,a streljani od strane Nemaca(jos veca ironija da bude,surovi Nemci su hteli da postede profesora-ali je on tada izjavio poznatu recenicu "PUCAJTE,JA I SADA DRZIM CAS")

Drugi deo Sumarica je preplavljen drvecem,tako da sve to podseca na neku aveniju...U svom tom dzumbusu od drveca,nalazi se cehoslovacko groblje...a iduci dalje,nailazi se na hotel "SUMARICE",koji ima prelepu bastu,leti punu :)

A vec pri kraju ovog raja,dug,krivudavi put vodi do jezera...tamo ima restoran,bar na otvorenom...sve je u nivoima...tako da,na nivou uspo se nalaze stolovi za stoni tenis...ispod je teren za odbojku...a nivo ispos plaza...iza svega toga(iza restorana)nastavlja se par redova drvece...

I sad,dovoljno je samo da se zamisli sve ovo + ovakvo vreme i jednostavno je nemoguce odoleti ...

PROLECE + SUMARICE = RAJ NA ZEMLJI

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem