Ako bismo mogli da vratimo vreme ...

   Godine prolaze a mi toga nismo ni svesni. Ili možda jesmo ali tek kad prodju. Ili možda sad, kad smo malo stariji, pa smo više svesni toga jer više mislimo na to ... hmmm. U svakom slučaju one prolaze. Iza nas ostaju samo uspomene, ljudi, dogadjaji, stvari koji nas na to sećaju.

   Neki ljudi, neki dogadjaji, neke stvari su i dalje deo nas, našeg života (tj našeg trenutnog života), ali šta je sa onima koji to više nisu ... Pretpostavljam da svako od nas ima neku "zakopanu kutiju", gde je zaključao sve ono što je nekad bilo; bilo i prošlo. Dosta puta smo čuli rečenicu "eh, da mi je ova pamet a one godine". Eh, da jeste. Mislim da svako od nas ima bar po nešto što bi promenio da može da se vrati u neke godine ...  Hiljadu puta su mi rekli da se sve dešava u pravo vreme i sa pravim razlogom, da jedna stvar vuče drugu... Slažem se da se da se sve dešava sa razlogom, ali nisam baš sigurna da se sve dešava u pravo vreme. Jesam li ja sad kontradiktorna sama sa sobom ?! 

   Nekad tako razmišljam, dobro sad kad sam starija razmišljam, ranije i ne baš :) al' da se vratim na razmišljanje, i tako razmišljam samo minut nakon neke izrečene / neizrečene rečenice, uradjene / neuradjene stvari,  ma zašto sam to uradila / rekla ili zašto nisam ... Kako je to nekako prokleto, zašto baš nakon toga da se misli o tome i zašto da poželimo da vratimo vreme kad smo to vreme imali ...

Imam neko vreme i imam odrešene ruke da u tom vremenu uradim baš šta želim, kako želim, sa kim želim... Zašto onda to ne uradim ?! Povučena samo ovom rečenicom "ako bismo mogli da vratimo vreme..."  ja sam rešila da od sad mislim na vreme i ono što želim da radim i kažem. Znam da ću još hiljadu puta reći "da mogu da vratim vreme"... ali nema veze, misliću barem o onome što danas želim a sutra kako bude. Kad već ne mogu da vratim vreme od juče mogu bar da ga prebacim u sutra i tako uradim ono što sam htela juče...

Možda ne možemo da vratimo vreme ali definitivno možemo da ga prebacimo u sutra