...za moje drage blog drugare

Dragi moji, rešila sam ovo divno sunčano subotnje popodne da posvetim vama. Sedim za laptopom, pijem kafu i uživam. Uživajući tako setila sam se mojih blog drugara pa ovaj post posvećujem njima/vama. Sa nekima od njih/vas sam se upoznala, neki su mi/ste mi postali i ostali dragi virtualni prijtelji, neke sam slučajno srela... Davno je sve počele, ne mogu baš da se setim ali mislim da je to bila 2007.godina. Uvek sam volela da pišem. Sećam se da često pisala na kraju neke sveske ili na nekom papiru. I danas još uvek imam neke od tih "spisa". Mislim da sam ovde prebacila svoje pisanje po nagovoru jedne osobe ali moram priznati da mi je prijalo. Bilo da sam srećna ili tužna uvek mi je prijalo da prenesem to na papir. Prija mi čak i ovakvo pisanje, kad ne znam ni šta želim da podelim sa vama a ipak pišem. Ustvari, sad najviše želim da napišem nešto što ću posvetiti mojim blog drugarima (oni znaju ko su). Ni ne znam da li oni i dalje posećuju ovo, iako sam u kontaktu sa njima nikad nismo pomenuli blog. Hm, a ovo je bilo naše mesto, MI smo ovde počeli da postojimo. Sećam se da smo zadavali zadatke jedni drugima i tako nadovezivali svoje postove. Tale je bila glavna za zadavanje zadataka :) a znala je i da prozove kad se ne uradi. Ja mislim da još uvek dugujem jedan domaći zadatak. S obzirom da je ovde trajalo jedno lepo druženje, želim da napišem ovaj post u nadi da će se ono nastaviti. Dragi moji, nadam se da ćete pročitati ovo, da ćete se prepoznati i da ću vam izmamiti makar jedan mali osmeh na licu :)