Jesen u meni

Published on 10/01,2016

Petak je sam po sebi odličan dan. Ali znate šta je bolje od odličnog petka?! Petak kad znate da je ponedeljak neradni dan a Vi tek došli sa odmora :)  Danas je počeo oktobar. Iako je početak jeseni u septembru, ja nekako oktobar vezujem za jesen. U septembru mi je još uvek leto. Volim jesen. Volim sve te jesenje boje, ovo neizvesno vreme koje baš zna da nervira. Ujutru krenem na posao i navučem na sebe, čini mi se, sve što imam u ormanu. Tokom dana jedna po jedna stvar otpada sa mene da bih tek kad krenem kući s posla shvatila da pola garderobera nosim u ruci. Da, iritantno, znam. Ali opet, volim jesen.

Uživam u letnjim danima koji predugo traju. Leti mi se čini da dan nema kraja. Odlazak na bazen koji može da se iskombinuje čak i kad je radni dan. Večernja druženja sa dragim ljudima, skitnje po raznim ulicama, uživanje u dugim šetnjama pored reke, koje nam se u tim letnjim danima čine kao jedini način da se leto preživi. Tokom leta obično svi iščekujemo godišnji odmor. Iako mi nikad nije bilo jasno zašto i kad je godišnji odmor postao sinonim za leto!? Primećujem da ljudi nakon dolaska sa odmora, nakon što leto prodje, počinju da budu melanholični, tmurni kao neki kišni dani. Skoro sam se vratila sa odmora i jesam malo nekako ... ne znam ni ja, onaaako, njaaa. Ali shvatam da je to samo zato što sam u glavi i dalje na odmoru, a ustvari nisam. Ljudi generalno to rade, u mislima su na jednom mestu a u realnosti na drugom. I zato su često neispunjeni i nezadovoljni. Ne bih da koristim reč „nesrećni“, jer je za mene ta reč baš jaka.

Jesen me uvek podseti na početak škole, faksa. To je onaj period kad smo konačno opet svi na okupu. Još otkad smo bili mali na jesen smo nešto počinjali. Prvo smo krenuli u vrtić a onda svakog 1.septembra polazak u školu. U oktorbu smo kretali na fakultet. Uvek smo u tim danima imali neki dan kada smo slavili neki početak. Pre neko veče sam prošetala kroz naselje i posmatrala kuće i ulice. Sve je podsećalo i mirisalo na jesen. Na onu divnu jesen kad su se porodice okupljale uveče, deca spremala za kupanjac, kad smo svi gledali „Srećne ljude“ ili „Bolji život“ i spremali se za spavanjac.

Sećate se kako smo svakog septmebra prvo pisali sastav o tome kako smo proveli letnji raspust, a onda naravno i jedna neizbežna tema – Jesen u mom kraju :) Čak i deca koja nisu volela da pišu, uživala su u ovim sastavima. Tada smo svi zapravo slušali filmove. Svaki film o letnjem raspustu uglavnom je bio o selu. Najviše se sećam tih raspusta. Po ceo dan smo jurili po ulicama, niko nije morao da brine da li će naići neki auto koji ne vozi, već leti kolikom brzinom ide. Tada smo svi bili svačija deca. I svi smo bili isti. Jedino smo morali da budemo tu negde kad padne mrak.  Taj period je toliko bio predivan da ga se i danas sećam. A glavni pokazatelj toga da je taj period bio fenomenalan, iskren i istinski vredan pamćenja su svi ovi ljudi koji su i dalje oko mene a potiču baš iz tog perioda. Danas su nam društvene mreže omogućile svakodnevnu komunikaciju, ali ja još žalim za periodom kad smo komunikaciju održavali preko pisama. Onaj osećaj čekajući da ti stigne pismo je neprocenjiv.

Ako bih se prisetila druge neizbežne teme sa početka školske godine odmah bih pomislila na boje. Jesenje boje. Ima li šta lepše od toga. Počinjem da se smejem i pri samoj pomisli na sve boje koje nam jesen nosi. Na omiljene dzempere koje navučem, otvorim komp i skuvam kafu. Ili mirisi kolača iz rerne koji su zbog prevelikih letnjih temperatura tokom leta zaboravljeni.

Jesen je definitivno period za neke početke. Ja sam već otvorila moju svesku i krenula da pišem ciljeve i planove za naredni period. I sa radošću iščekujem da vidim šta će mi svemir od toga doneti. Pa eto, mali predlog za sve vas koji ne znate šta da radite u jesenjim danima. Pišite, koračajte i čekajte da sa svakim korakom primetite šta vam svemir donosi. 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=283834

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Jesen u meni