Danas me je probudio zrak Sunca koji je pokushavao da se provuche kroz zavesu. Pravi jesenji dan. Obozhavam jesen. Vreme mnogo utiche na mene. Kisha zna da nas baci u neku apatiju, da nas rastuzhi i podseti na neke trenutke zbog kojih nam se najradije plache. Ali mene ne. Ja obozhavam kishu, vezuje me za mnogo lepih trenutaka. I ma koliko ona sama po sebi bila neraspolozhivog karaktera, ja u njoj nadjem neku pozitivnu energiju...

Poslednjih par dana se osecam lepo. Raspolozhena sam. Vidjam se sa prijateljima, izlazim, uchim, posvecujem vreme i svojoj porodici. Uvek sam verovala da se sve mozhe samo kad se hoce. Ali sad sam to sebi i dokazala. Ispunjena sam nekim osecanjem potpunosti. Kao da sam svoja na svome. Neophodno je da postavimo prioritete i ostvarujemo ih, ne bi li se osecali zadovoljno. Uvek sam vishe-manje verovala u sebe, ali ipak mi je neophodno par ljudi koji me podizhu kad vide da padam, koji veruju u mene uvek za nijansu vishe. Pre nekog vremena sam upala u "krizu", shvatila sam da moj zhivot ne ide u pravcu u kom ja zhelim da ide. Kao da prolazi pored mene, nisam imala utisak da zhivim zhivot, vec kao da sam samo objekat koji troshi dane. Razgovor sa ocem mi je dosta pomogao. Kad sam videla koliko on veruje u mene...znala sam da ja imam kontrolu, da ja to mogu. Podsetio me je na josh neke ljude koji takodje veruju u mene. Znala sam da sam zasluzhila njihovu veru i shvatila da to jesam ja. I umesto da kmechim, uzela sam zhivot za ruku, kao ljuta majka kad uhvati svoje nemirno dete, i vratila ga tamo gde ja zhelim da bude. Uz mali napor, ali sa ogromnom upornoshcu, vratila sam svoj zhivot na pravi put. I nastavila dalje. Evo i dalje koracham...srecna i zadovoljna 

   U toku razgovora sa drugaricom, ona mi je postavila pitanje " Marina, da li ja znam da volim?"... "Pa naravno da znash. Ja sam osetila da znash. Meni si pruzhila pravu, prijateljsku ljubav. "... Dal' je prijatelje lakshe voleti nego onog sa kim zhelish neshto vishe?!?

Sad sam se ja zapitala shta znachi uopshte taj glagol? Da li je to samo josh jedan u nizu glagola koji aludiraju na ljubav? A shta je ljubav? Kako da znam da volim nekog?

 Svako od nas ima neku svoju definiciju ljubavi. Ja smatram da je ljubav kad vidim i njegove mane, kad mogu da nabrojim par stvari koje mi smetaju i na koje se ne smeshkam, vec kritikujem a da ih prihvatam kao deo njegove lichnosti... Kad smo zaljubljeni ne vidimo nijednu negativnu stranu "onog drugog", sve nam je lepo, osmeh nam se ne skida sa lica... Ja se plashim te faze zaljubljenosti. Toliko idealizujemo tu osobu da kad ta faza preraste u neshto drugo, prosto nam je nepojmljivo da prihvatimo po neku greshku te osobe. Napravimo ideal, savrshenstvo, koje ne postoji i posle se razocharamo. 

Doshlo je takvo vreme da je zaista teshko naci SRODNU DUSHU. Shta je SRODNA DUSHA?!?

Dal' postoji ili je to samo jedna od onih pricha koje vuku "LJUBAV NA PRVI POGLED" "IGRA SLUCHAJNOSTI I SUDBINE"...  Lako cemo naci nekog da nam se svidi, fizichka privlachnost i nije teshko ostvarljiva... pa najlakshe mi je da se skockam, sredim, stavim malo shminke, lepo se obuchem i shta... pa naravno da cu se svideti nekom... Ali shta onda?! Pa kome je potrebno samo lepo lice pored sebe?! Meni definitivno nije... Zhelim da volim onog za koga cu moci da kazhem zashto ga volim. Mislim da ljubav na prvi pogled ne postoji u pravom smislu te rechi. Zaljubljenost-da, ali ljubav....mislim da je za "voleti" potrebno malo vishe od jednog trenutka.

Shto se igre sluchajnosti i sudbine, pa na neki nachin verujem da se sve deshava sa razlogom, shto implicira da sluchajnosti ne postoje... da se sudbina poigrava sa nama. 

Uvek sam slushala neku prichu o razlichitim vrstama ljubavi. Ovog volim na ovaj nachin, ovog ovako, ovog onako... Nikada nisam to razumela. Ako imam potrebu za bilo kakvim fizichkim kontaktom sa nekom osobom, to znachi da ga ne volim kao prijatelja ili ?!? Verujem u mushko-zhenska prijateljstva. Imam par bliskih prijatelja koje, slobodno mogu reci, ne gledam kao osobe suprotnog pola...i za njih mogu reci da ih volim na jedan nachin. Ali ako postoji osoba suprotnog pola koju ponekad pozhelim da poljubim(dal' iz dosade ili jednostavno se probudi zhelja)... kako njega volim?!? 

Ljubav je zaista komplikovana ili je mi takvom pravimo... Ne znam zashto se ne opustimo i prepustimo osecajima. Zashto ne dozvolimo da nam bude lepo ?!  Danas svi igraju neku igru. Ako nekom kazhesh ili pokazhesh da ga volish... pa kao da si mu rekao da ga mrzish. Chemu tolika averzija?!  Pa kako cemo biti zajedno i biti srecni ako se plashimo ljubavi?! Zhelim da sa nekim zhivim zhivot a ne da igram igru. Dal' je to moguce?