Par dana je kisha poremetila onu chuvenu "Kruzhi kao kisha oko Kragujevca" pa je dosta bila u Kragujevcu,a ne oko njega..I tako nas je sve smorila...Drug i ja se malo vozili po gradu kad zove me kum da idemo kod njega,ima neshto shto se mora videti...Tako nas on zaintrigira i nas dvoje brzhe bolje kod kuma...

Kao,ajde da gledamo neshto(ja se tu vec smorih-mislim filmovi i ja...) ! Al' kad je pochelo...Naime,izashao je filmic,neka parodija na svu ovu feshtu sa Zvezdama Granda i Grand profukcijom uopshte...Glavni likovi su,ko drugi do sami pevachi(ovi vec poznati)...A sve je pochelo ovako...

Marsovci vode svoj posao,neshto skeniraju,snimaju,prate kad odjednom dodje do ometanja signala.Sve pochinje da shushti,prekida....nekako se oni lociraju na smetnju,skeniraju,blizhe i blizhe...kad dodjoshe do nekog sela(zaboravila sam ime ) i na sred livade shator sa natpisom "SABOR CHOBANA"...Eeee da ne poverujete kakva sprdnja...umutra iskarikirane Grandove face...pichi Indira ko luda...svi kuvaju,ludiloooo!!!!

U medjuvremenu,marsovci se spremaju da unishte te smetnje,tj. neartikulisane zvuke koji ometaju rad njihovih rachunara...Ulaze na sabor i pobijaju sve...osim Bobana Zdravkovica,chuvenu Grandovu zvezdu...hehehhheeee...jer se on uspavao i zakasnio na proslavu !!! Zatechen svim tim,odlazi kod proroka koji je ni manje ni vishe Sasha ili Dejan Matic (slep je,uglavnom)...jedini nachin da se sve vrati (kao neka varijanta vracanja u proshlost) je da se nadje Sejo Kalach...a on zhivi na nekoj planini,gde je prikazan kao govedo koje pase...Ovaj ga nalazi...malo ubedjuje,mukavicom(valjda je to kravlji govor) i stizhu...Sejo krece da muche...i mixeta radi chuda...pochinje da peva...i taj glas je pobedio-Sejo Kalach svojim ubedljivo najvishe neartikulisanim glasom tera sve marsovce i spashava svoju ekipu,ekipu Grandovaca!!!

Ja ne mogu da objasnim kakva je ovo sprdnja,kakva sramota...To je tako iskarikirano...a ujedno su sushtina i prepoznatljivost ostali.Ako nishta drugo,chovek se barem dobro nasmeje...eeee sad dal' zbog muke koja ga obuzme kad vidi shta se kod nas propagira i to u ogromnim kolichinama...chime nam se deca truju ili mozhda zbog toga shto je to samo josh jedna humoristichka serijica...

"KAKO IZGLEDA DAN BEZ TEBE?"-Goca je pochela a na nama je da nastavimo...

Da,kao da je znala...

...

Jedan dan bez tebe.Nikad nisam ni pomislila da ce jedan takav da postoji.Ma daj,ko bi to josh pomislio-niko ko nas zna!Pa ti i ja postojimo chitavu vechnost.Ali eto...zhivot je jedna igra,nepredvidiva i neizvesna.

Svakog dana si tu.Budim se i prvo na shta pomislim,ako nisi pored mene,si ti.A nema nicheg lepsheg nego probuditi se pored tebe.I imam te.Ti si moj multipraktik...moj prijatelj,podrshka...moje sve!Volela sam svaki trenutak proveden sa tobom...Nemoj mi reci da se ne secash da je za nas vreme uvek bilo samo jedna jedinica koja je proticala neizmerno brzo...seticesh se ako ti kazhem "TEBE NIKAD DOSTA"...

...

A onda sam se jednog dana probudila i tebe vishe nije bilo.Nisi bio pored mene.Osecala sam teskobu i uzhasan bol u grudima...zheludac kao da je bio pun nekog kamenja...sve je bolelo a znala sam da mi je to doneo dan bez tebe...Korachala sam ulicama sa ogromnom zheljom da se pojavish bash tu...Tad mi je jedino bilo bitno da me vidish,da vidish kako izgleda moj dan bez tebe i da vishe nikad ne odesh i dozvolish da josh takav bude.Ali nisam te srela,nisi me tad video.Jer da jesi,ne bi mi dozvolio da provedem josh takvih...

*** A sad prozivka ...Najpre prozivam,tj.opominjem Tale (hiihhhhhii),a onda prozivam Secret,Chokoladicu(ako stigne jer je u guzhvi) i TEBE (prepoznacesh se vec )

 Pa ajde da se  igramo...

...bila sam nestashno dete...i to mi bash slatko zvuchi.Uvek su mi bila sladja nestashna deca.Ne znam dal' ce tako biti kad ja budem imala svoju i kad se ista ta slatka nestashna deca budu meni "pela na glavu" 

 Moje detinjstvo...pamtim puno toga.Taj period je bio pun lepih trenutaka.Lepo detinjstvo.Nisam bila nedokazana ali nemirna...da,jesam.Da pochem hronoloshki...

Ne secam se ali su mi prichali...prva rech koju sam izgovorila bila je "Zdravo"(verovali ili ne,sad bash ne volim tu rech-kad mi se neko tako javi...uhhh).Sedeli smo na terasi,tj.moja baba i komshinica a ja u dubku pored njih...onda je ushao neko na vrata i rekao "Zdravo" i ja sam odogvorila :)

 Bila sam hiperaktivno dete.Dosta nemirna.Vozala sam se dubkom po stanu i pevala,mrmljala...e a kad bih se utishala,moji bi znali da "sam u shteti"  .Jednog dana su me "uhvatili" kako crtam po tapetama.Pa ochigledno nisu hteli da mi kupe blok da crtam...nisu me ozbiljno shvatali i moje interesovanje za umetnost.A onda bih pochela da chapkam i krenem unazad sa dubkom,drzheci tapetu u ruci...Ne pitajte na shta je lichila soba-verovatno to objasnjava shto od tad samo kreche-BEZ TAPETA 

Zhivim na 5-om spratu i imam ogromnu terasu.Roditelji kao roditelji uvek su imali frku da ne izadjem na terasu...ne znam kako sam to provalila,ali jednog dana sam otshkrinula vrata od terase a ja se sakrila u fioku(da,bila sam majushna)..mislim da su se prestravil...dok me nisu nashli,tj.chuli moje kikotanje

Secam se jednom,imala sam 5 i po godina,odvela sam sestru i njenog drugara iz zgrade(imali su oko 3 god.)u Shumarice.Jesu Shumarice blizu nas,ali ima par ulica do njih...I tamo sam im oshishala shishke...Shto,bash su bili u fazonu

Jooooj kakve sam batine tad dobila...i sad me boli kad ih se setim

...mogla bih ovako da nabrajam hiljadu mojih nestashluka kojih nije da nije bilo...ali,mozhda nekom drugom prilikom.

Ovo je samo bio moj "domaci zadatak" koji nam je Veshtica postavila :) 

Hmmm...Da li svi ljudi ovoga sveta toliko sebichni?!?Da li sam i ja takva?!?!?

Da,bitno je samo kako se ti osecash...a ja?Ma bash tebe briga.I zamalo da te pustim da me ubedish kako sam losh chovek,kako nikada nisam znala da ti se nadjem...A koliko sam samo sati provela slushajuci o tebi i onome shto ti imash za reci.Ali naravno,tebi je lakshe da sve to zaboravish i ostavish samo po neku glupost koju sam kao i svaki zhivi stvor napravila.Nemoj misliti da te ne razumem.Zapravo,meni je sve kristalno jasno.Mozhda sam se i ja nekada tako ponashala...mozhda bash prema tebi. Ali,chovek valjda sam po sebi je takvo,chudno stvorenje...samo misli na ono shto ON trenutno oseca a kad to prestane ne osvrce se unazad,da pogleda da mozhda nije ostavio kakvog "ranjenika".Napravio si od mene osobu kakva je tebi u tom trenutku odgovarala,a kad je sve prestalo,tad si se bunio shto sam takva,hocesh staru mene.Pa bolje bi bilo da sam ostala ona stara,koju si dosta vishe cenio.Bar bih poshtedela sebe onoga chega sam se uvek chuvala.Ali,teshi me sama chinjenica da sam ja onakva kakva sam nekada bila,to sam prava ja i vracam se polako...primecuje se.I kad se vratim,znam da nikada necu dozvoliti nekom da me menja.Bicu onakva kakva sam.Naci ce se vec neko ko ce me voleti takvu.A ja znam da ti iako pokushavash da pobegnesh od svega,duboko u sebi znash da ja nisam losh chovek i da zasluzhujem i vredim mnogo.A mozhda je bash to ono shto te boli.

I tako izgubljena u prevodima,naletim na jedan text,koji me je "razbudio"...

Naime,u jednom chasopisu je izashao chlanak o "Srecnim kravama"...sa josh zanimljivijom slichicom

*U Rumuniji je policija otkrila petoricu stochara koji su svoje krave hranili kanabisom...Stochari,navodno,nisu znali da rade neshto ilegalno.Kanabis su gajili iskljuchivo zbog krava...jer im se chinilo da ga krave vole,da su srecnije i zadovoljnije...i da im to povecava produktivnost mleka...

Naivni stochari...kladim se da je kanabis chinio srecne samo krave

   I don't want to talk about things we've gone through...than it's hurting me,now it's history.

 I played all my cards and and that's waht you've done to...

nothing more to say,no more ace to play

  The winner takes it all,the losers standing small

beside the victory that's the destiny

...

...but I was the fool,playing by the rules

...

But,tell me does she kiss like I used to kiss you

does it feel the same when she calls your name

Somewhere deep inside,you must know I miss you ... but what can I say...

I don't want to talk if it makes you feel sad...

I don't want to judge if it makes you feel bad...

Pogreshna recenica   izgovorena u pogreshnom trenutku...Zashto si je morao izgovoriti bash tada i na taj nachin?

 Verujem da sam,ma jesam sigurno, jedna od osoba koje ponekad vishe vole da im se neke stvari precute...valjda se vodim onom chuvenom "Istina najvishe boli".Znam da je to sve samo ne dobro,ali na taj nachin poshtedim sebe bola koji bi mi nanelo to priznanje...Zavaravam samu sebe i bezhim od nekog okrutno-surovog sveta realnosti.Ali zashto bih povredjivala samu sebe ili mi drugi to radili kad mogu da pobegnem od toga,sakrijem se i izadjem kad to prodje...?!?

Zhivot je pun takvih situacija,bolnih i okrutnih,onih koje gadjaju tamo gde smo najosetljiviji...od nekih se ne mozhe pobeci,neke je neophodno chuti,"trpeti"  i na kraju prevazici...a od nekih mogu pobeci ;)

***

Danas sam srela hiljade ljudi...i tako svakog dana.Prolaznici stalni,neke nove face...Ljudi se mogu naci u pogreshnom trenutku na pogreshnom mestu...i tad izgovoriti pogreshne rechi...A mozhda u svoj toj masi se nashao neko,ko je bio na pravom mestu u pravo vreme.Hiljadu ljudi i svi nosimo po hiljadu sluchajnosti.A kad se sretnemo...i sasvim sluchajno budemo bash na tom mestu u to vreme...shta onda?!?

Kako da znam da si bash sad ti ovde u ovom trenutku zbog nechega?

Kako da te prepoznam?

Hocu li to osetiti i znati da si ti taj,bash ovde u ovom trenutku na ovom mestu zbog mene?

Ljudi se sasvim sluchajno srecu,reka zhivota ih spaja,vezuje i nosi...Al' reka zhivota ih ponekad baci u virove

Upali smo u vir.Da se prepustimo i pustimo da nas odnese i baci negde,mozhda u neku drugu lepshu reku?!?Ali shta ako nas baci u neki vir,josh gori i pozhelimo natrag?!?Necemo moci da se vratimo...a sve samo zbog toga jer smo vapili za promenom reke.I tako ide godina za godinom,kuje dushu a vir ostaje.I shta sad?!-pa ne vredi zhaliti za nechim shto smo sami odbacili.
Ne znaju ljudi da cene ono shto imaju dok to ne izgube...to je najzhalije.

 I...jel' nam sad zhao?

A ako se sudbina malo poigra sa nama,i opet nas vrati u staru reku...i sluchajno se nadjemo u isto vreme na istom mestu,znacemo da prepoznamo dal' smo pravi ili pogreshni

Ili smo mi mozhda bili pravi u pogreshno vreme... 

  Rechi jedne pesme govore "ISTI SE PRONALAZE..." i tachno znam shta se time misli...Kad sam prvi put chula pesmu...hm,pesma k'o pesma...ali sad vec to ne mogu reci..nisu to samo rechi koje chine neku tamo pesmu koja ce se pevushiti i onda pasti u zaborav ili eventualno otici u "arhivu vrednih"...

Naime,bash ovde,zahvaljujuci ovom blogu,sam pronashla jednu takvu osobu,meni toliko slichnu...Kao shto jedan od mojih omiljenih blogova kazhe "Mi se chudno razumemo,chitamo izmedju redova,shta nas to spaja i kako se prepoznajemo?"-a ja kazhem "Veoma lako...sasvim sluchajno se sretnemo ali namerno tu i ostanemo..."

I ja sam sad bogatija za jednog prijatelja vishe...

Jednostavno sam pozhelela da napishem ovo...da ovaj post posvetim mojoj Chokoladici...a ona ce se vec prepoznati...

Obozhavam knjige i nisam mogla a da ne prozborim koju o njima...a pri tom mozhda nekog i navedem na neku knjigu 

Verujem da je vecina nas sebi bar jednom postavilo jedno od pitanja tipa 

"Ko sam?...Kako da pochnem da zhivim svoj zhivot koji ce biti od koristi i meni i drugima?...Kako izbeci greshke?...Shta su propushtene prilike?..."-prelistavajuci zhenski chasopis,naletela sam bash na ovo...

I shta nam oni preporuchuju?!-bash knigu.Za one koji vole psiholoshke knjige..

"Pronadji mir u svojoj dushi"

Andrej V.Kurpatov

Trenutno imam na repertoaru knjigu koju zavrshavam a posle nje rezervisana je josh jedna...pa mozhda i ova dodje na red...ako je nadjem :)

uzhivajte u chitanju ;) 

    Pre mozhda tri godine primila sam jednu poruku,koja mi je i dan danas najdrazha od svih...(a bilo ih je dosta)...znala sam po stotinu puta da je chitam iznova i iznova...dok je nisam napamet nauchila

Bez obzira na sve,i danas mi chesto prodju te rechi kroz glavu.I uvek se osetim isto..bash kao da sam je upravo tog trenutka primila.Ne zhelim da je podelim sa vama..valjda mi necete zameriti,ipak to nije jedna od onih shablonskih poruka koje se shalju svakodnevno.Ovo je SAMO moja,pisana SAMO za mene-i da,zhelim je sebichno sachuvati !!!

Reci cu samo jednu rechenicu iz te poruke

...Kao i sve sluchajnosti u nashem zhivotu-snu neke mogu biti bitne a neke ne...

I bash malopre mi je jedna osoba rekla da je srecna shto me je upoznala...i ne zna dal' je to sluchajnost ili ne...

Tako sam se ja odmah setila ove poruke i promislila o sluchajnostima u nashim zhivotima...a nije da ih nema.

*Koliko se puta nekom desilo da uradi ili kazhe neshto u istom trenutku sa nekim drugim?!?Koliko puta mislimo o nechemu a onda nam neko kazhe bash to?!?

Previshe je sluchajnosti u nashim zhivotima.Neke su od onih koje se dese u trenutku,u jednom od pogreshnih trenutaka pa naprave pometnju...izazovu reakcije kakve niko ne ochekuje...one afektivne!!!Zbog kojih najcheshce zhalimo.Tu su u pitanju nijanse,sekunde...ja se zaista plashim tih sekundi.

Sa druge strane,'pak tu su i one sluchajnosti koje nam navedu osmeh na lice One koje su bash sluchajne...koje nose sa sobom neki chudan,posve drugachiji osecaj.Svakog dana dogodi nam se toliko stvari,toliko sluchajnosti na koje ni ne obratimo pazhnju...shta ako su bash one neki znak,putokaz koji nas vodi ka nechemu?!?

 
Ta poruka se zavrshavala ovako

...kad sam se probudio,shvatio sam da nisi bila sluchajni  prolaznik...

...ili cemo odgovor jednostavno naci u snu i tada znati shta ta sluchajnost predstavlja?!?

  Kisha pada pa stane,pa pochne pljusak...pa opet lepo...Koracham ulicama koje su puste...mislim da chujem i cvrchke u travi.Najradije bih sela u auto i otishla negde...daleko.Ne,ne bih volela da pobegnem od sveta.Bila bih previshe usamljena.Ili ne bih?!?

 Ne znam shta mi se menja,ali znam da mi treba promena.I napravicu je.Poklonicu je sama sebi.Shvatila sam da imam tu mogucnost-uostalom,kao i svi!!!U svima nama lezhi sakrivena ambicija koja tezhi da se ostvari.I ja je imam.U poslednjih par dana,kao da u pojachanoj dozi naviru iz mene.Razmishljam o sebi.O stvarima,ljudima,predmetima,dogadjajima koji me okruzhuju...Postavila sam sve shto imam ispred sebe kao i ono shto zhelim...i videla da se sve poklapa.Mogu biti i raditi ono shto zhelim,samo da se josh malo angazhujem kako bih one stvari koje su se ukochile vratila na kolosek...Shvatila sam shta me kochi.Zhelim da sklonim,unishtim tu prepreku i nastavim gde sam stala.I evo,opet se smejem.Opet zrachim-kako imaju obichaj da kazhu za mene-hiperaktivna opet...I srecna sam zbog toga..

Jedno vreme sam bila izgubljena u lavirintu...i pokushavala sam da se izvuchem i nikako...chak sam pochela da panichim..mislila sam da je kraj.Tu sam gde sam-nema nade za mene...I tako tumarajuci hodnicima lavirinta,shvatila sam da sam se samo vrtela u krug...nisam ni bila svesna da sve vreme nisam trazhila izlaz vec sam ostajala unutra,zarobljena...samo menjala hodnike.A onda je neshto bljesnulo i pojavilo se niodkuda...neshto shto nije skroz idealno,ali dovoljno da me izvuche iz lavirinta...da mi vrati osmeh na lice...da me prodrma,da mi pomogne da osetim da sam zhiva !!!

I sada sam tu,van lavirinta.Neshto me je vratilo...i opet dishem.Opet vidim svetlost.Vracam onu staru mene koja mi skroz odgovara.Odatle sam pochela.I nastavljam dalje.Taj bljesak me je prodrmao kao da je zemljotres proshao kroz mene...verovatno ce imati i posledica ali ne zhalim se.Zhelim da taj bljesak traje.Jer zbog njega se osecam ... drugachije.

A ako me i ovaj bljesak nakon nekog vremena vrati u neki novi lavirint...ne brinem se,jer sada znam da ce i tad neshto bljesnuti

  Sad sam po ko zna koji put gledala Juliu Roberts i Richarda Gira u "ODBEGLOJ MLADI"...i tek sam ovaj put film gledala tako da sam shvatala znachenje svake scene...svake rechenice(dobro,ne bash bukvalno)...

 Sve mi,devojke,josh od malena mashtamo o nekom princu koji ce se pojaviti i biti tu samo zbog nas...svaka od nas ga ishchekuje...zamishlja i mashta o njemu...neka ga i docheka a neka sama napravi.Bio on stvaran ili ne,svaka dvojchica ga ima...

 Moj princ...dal' postoji?!?Pa ne znam,verovatno da postoji...on bi bio neko k'o me razume cutnjom i tishinom,za koga sam vidljiva i kad sam nevidljiva...ko zna da me oseti.

Verovatno se svaka klinceza seca mamine priche za laku noc.Priche u kojoj je svaka od nas princeza...Ja se secam moje omiljene pesmice

"Moja mama pricha svake noci,o nekakvim princhevima shto ce doci.I princeza ima neka u toj prichi,mama kazhe da na mene ona lichi..."

 Verovatno ta princeza zhivi i dalje u meni...ne znam,jedan bar jedan deo nje.Mozhda i dalje imam neku potajnu nadu da ce mi doci taj princ...a mozhda je tu negde,samo cheka pogodan trenutak...Mozhda je to neko koga znam celog zhivota...I zato mislim da je Julia Roberts,u pomenutom filmu,rekla jednu fantastichnu rechenicu koja me je i naterala da sad pishem bash o ovome

*Garantujem da cemo imati teshkih trenutaka i garantujem da ce neko od nas,a mozhda chak i oboje pokushati da se izvuche iz svega ovoga,ali takodje garantujem da cu ako te ne pitam da budesh moj zhaliti do kraja svog zhivota,jer u srcu znam da si ti jedini za mene*

  Danas je Djurdjevdan,dan grada...ovog nasheg....Kraguejvca :)

Juche se celog dana "sredjivalo" i pripremalo za vecherashnji vatromet i koncert Gorana Bregovica...Vatromet pocinje u 21h a koncert oko 22h...Ma bice super...hiljade ljudi...guzhva...muzika,drushtvo i dobro zezanje...a danas je nedelja a kod nas je nedelja i dobar dan za grad,tako da svi posle nastavljamo u provod...:)))

Jedino je bzv. shto je bina postavljena kod Opshtine pa pretpostavljam da ce sve biti unishteno...cvece,travnjak ...mada,ni vreme nas ne sluzhi...ali ja se uzdam u onu "KRUZHI KAO KISHA OKO KRAGUJEVCA" :))) pa verujem da ce nas opet zaobici ..heheheheeee :)))

U svakom sluchaju,ja cu biti "na licu mesta"-u toku svih deshavanja...tako da...bicete obaveshteni...don't worry ;)

Sad odo da radim neke korisne stvari pa krecem u deshavanja

  Ja mislim da sam od onih ljudi koji nisu bas odusevljeni svojim gradom...Ne znam ni ja bre vise.Nekad imam toliku zelju da odem u neki drugi grad...I mogu da odem..otac me je terao i ne moze da prezali sto ne studiram u Bgd-u ili Novom Sadu...ali opet sa druge strane,ovde imam prijatelje,ove ulice su moje...i nekad mi je lepo samo da prosetam ovim gradom...npr.u ovo doba godine,ili u sred zime,kad je sve belo i lepo i snezno i brrrrrr :)

  No,da ne gnjavim...6.maj(Djurdjevdan) je dan grada...To je sad u nedelju.Svake godine u centru,u Pesackoj zoni ili kao npr.ove godine,kod Opstine se organizuje nesto...neko dolazi i obavezan je vatromet.Kao klinka secam se da sam jedva cekala taj dan,da me mama i tata prosetaju do centra i kupe mi secernu vunu...i tako sva umazana odlazila bih da se odusevljavam vatrometom :)

Ove godine,za Djurdjevdan dolazi Goran Bregovic-pretpostavljam u pratnji trubaca...To bi trebalo da bude veci dogadjaj,mada ga ja ne gotivim nesto,mislim svaka cast njemu ali covek smara...pa u stvari ja samo znam za "Kalasnjikov" a ta mi je jooooooj,smor!A trubace tek ne volim.Ali ima ko voli.U svakom slucaju,grad ce biti prepun,jer ce se svi sjatiti bas tu...nevezano za Gorana Bregovica,vecina  nas ce bas tu biti zbog drustva i zezanja-koje je super...A i naravno,zbog vatrometa :)))

Ali ovaj nas grad se bas nesto probudio...od ponedeljka ce biti odrzano jos par koncerata a u sredu(nisam sigurna dal' u sredu ili cetvrtak)dolazi Van gog...11.maja nam dolazi Sasa Kovacevic...i u medjuvremenu ce biti par svirki i sl.

Ma desavanja koliko hoces...Juce je bio uranak...I tad je bilo desavanja...u Sumaricama,kod Tvrdjave i na jezeru.Po gradu su bile zurkice ali nista narocito jer je uglavnom narod isao na jezero.Naravno,ni ja nisam propustila to :)

Oko 21h na jezeru je poceo da svira Darkwood dub a malo kasnije su nastupila dva DJ-a...Ljudi je bilo duz cele plaze koja nije da je mala...Darkwood dub je bio na sceni koja je postavljena odmah uz vodu,a stage-evi za DJ-eve su bili malo dalje...ali ozvucenje je bilo super a i atmosfera...Pisala sam jednom o izgledu tog jezera,uglavnom,sve je u nekim nazovi,nivoima..tako da je "na vrhu" suma,koja je te veceri bila puna rostiljima i sl.

Uglavnom,atmosfera je bila extra a i nadam se da e i dalje biti...Da ne zaboravim,veceras su dva kafica spojila baste i od 22h pocinje neka svirka...ti kafici se nalaze u gradu,u jednoj od glavnih ulica...a svirka ce biti u basti,na otvorenom...

Trenutno,volim ovaj grad :)

  Znam da nesto osecam...Imam neki jak osecaj u sebi...S'vremena na vreme nije bas tako sladak,i pozelim da prestane ali ...opet tu je...a da zelim da prestane,prestao bi-ili ne bi?

    Cesto se pitam,sta je zapravo ovo sto osecam?!

  Ako je to ljubav,zasto patim?!Ako je opet neki drugi emotivni osecaj,zasto nisam skroz zadovoljna?!-Da li je covek ikada u potpunosti zadovoljan ili 'pak mora da postoji neka ravnoteza?!Neki balans koji nas vadi iz monotonije i izbedaci na neko vreme kako bismo vise uzivali u onoj pozitivnijom strani...

  Ne znam...jednom davno sam mislila da osecam nesto mnogo jako...Cak sam bila u nekoj,sada vec sa sigurnoscu mogu reci,zabludi...Ma daj,dete se zaljubilo pa napravilo dramu...pa i jeste bilo tako...Mada za te godine to je bilo nesto najvece i najjace sto sam ikada osetila-normalno je da sam mislila da je LJUBAV-pa i jeste bila,za te godine :)

Stvarno sam osecala nesto dosta jako,lepo...ali sam i dosta plakala-pa zar su suze sastavni deo ljubavi?!Ne zelim da verujem da jesu-i zato kad god placem i patim zbog nekog,reci cu sebi da to nije ljubav,jer da jeste ja bih bila srecna....Znam da ovo nije pravilan stav ali meni je tako lakse...Al' dal' ja mogu ubediti sebe da to nije to,samo zato jer mi je tesko i jer ne zelim da bude tako?Mogu ubediti glavu,ali srce-ono ce i dalje osecati -ili mogu  i srce ubediti?

Ja licno mislim da se osecanja mogu prigusiti,ugusiti ali ne i prestati samo zato jer ja tako zelim...a ako ih ugusim na silu(jer ja tako zelim),ona ce kad-tad isplivati...Ili gresim?-Volela bih da gresim...

       ...... 

A onda sam osetila nesto jos jace i tako za kratko vreme "prva ljubav" postala mi je samo slatka uspomena na detinjstvo-moje prve suze zbog decka... :)

Ja sam imala tu srecu da volim dva puta u zivotu...smatram da je to bila sreca jer voleti nekog je sposobnost...Mozda nisam znala da to ispoljim u tolikoj meri da taj neko shvati koliko volim ali mislim da sam dovljno ucinila...Ta druga ljubav me je mnogim stvarima naucila...cak i promenila...Dok sam volela,bila sam najsrecnija osoba na svetu...sad nisam volela samo spoljasnjost vec unutrasnjost...Kad bi me neko,onda-za prvu ljubav-pitao sto ga volim,samo bih rekla "Pa sladak je :) " a kad bi mi isto pitanje bilo postavljeno za drugu ljubav,moj odgovor bi bio skroz drugaciji...

Naravno,ljubav ne bi bila ljubav da je ne prati trnje...patila sam i zbog druge ljubavi,ali na drugi nacin,zbog drugih stvari...Ali sada,kad je dovoljno vremena proslo,drago mi je sto mi se sad sve to izdesavalo...dosta sam jaca,drugacija,na stvari gledam drugim ocima...i sad me neko moze slomiti ali to gledam skroz drugacije(ono sto te ne ubije samo te ojaca)...Kako kaze Marfijev zakon "AKO TI JE DOBRO,NE BRINI PROCI CE", e ja imam takvu teoriju kad mi je tesko,samo ja kazem "KAD MI JE TESKO,NE BRINI PROCI CE :) "

Ima jedna "prica"...kako su se ljubav,ludost,patnja,sumnja,pohlepa,ljubomora i svi ti prateci osecaji,prisutni u svakodnevnici,igrali zmurke...Da ne lupam jer ne znam tacno,ali poenta je da je LUDOST zmurela i poslednju je nasla LJUBAV,koja se sakrila u ruzi,ali kako je LUDOST uplasila LJUBAV,ona se nabola na trnje i od tada je LJUBAV SLEPA A LUDOST NJENA PRATILJA !!!