Hmmm...Da li svi ljudi ovoga sveta toliko sebichni?!?Da li sam i ja takva?!?!?

Da,bitno je samo kako se ti osecash...a ja?Ma bash tebe briga.I zamalo da te pustim da me ubedish kako sam losh chovek,kako nikada nisam znala da ti se nadjem...A koliko sam samo sati provela slushajuci o tebi i onome shto ti imash za reci.Ali naravno,tebi je lakshe da sve to zaboravish i ostavish samo po neku glupost koju sam kao i svaki zhivi stvor napravila.Nemoj misliti da te ne razumem.Zapravo,meni je sve kristalno jasno.Mozhda sam se i ja nekada tako ponashala...mozhda bash prema tebi. Ali,chovek valjda sam po sebi je takvo,chudno stvorenje...samo misli na ono shto ON trenutno oseca a kad to prestane ne osvrce se unazad,da pogleda da mozhda nije ostavio kakvog "ranjenika".Napravio si od mene osobu kakva je tebi u tom trenutku odgovarala,a kad je sve prestalo,tad si se bunio shto sam takva,hocesh staru mene.Pa bolje bi bilo da sam ostala ona stara,koju si dosta vishe cenio.Bar bih poshtedela sebe onoga chega sam se uvek chuvala.Ali,teshi me sama chinjenica da sam ja onakva kakva sam nekada bila,to sam prava ja i vracam se polako...primecuje se.I kad se vratim,znam da nikada necu dozvoliti nekom da me menja.Bicu onakva kakva sam.Naci ce se vec neko ko ce me voleti takvu.A ja znam da ti iako pokushavash da pobegnesh od svega,duboko u sebi znash da ja nisam losh chovek i da zasluzhujem i vredim mnogo.A mozhda je bash to ono shto te boli.