Svesna sam da nekih stvari u zivotu ne mogu biti svesna :)...da,malo konfuzno receno,ali u sustini je tako!
Kako da znam dal' ce se i kad nesto desiti?!Mi,ljudi,ziva bica,liseni smo te mogucnosti da znamo sta ce se destiti "sutra"-tako?!
Ali zasto,ako vec svi mi znamo da to ne mozemo znati,uvek postavljamo(sebi ili drugima)pitanje "STA CE BITI SUTRA?"
Malo sam razmisljala o tome...postavivsi to pitanje,samo gusimo trenutak...bez obzira dal' je on dobar,lep,prijatan ili 'pak neprijatan,to je ono sto je sad!!!A mi zivimo "to sad"
U gimnaziji sam imala filozofiju,koja sama po sebi zna biti izuzetno dosadna...Ja sam imala ogromnu srecu pa nisam morala bas dosta da je ucim za neku cetvorku ili peticu,jer je moj profesor bio zaludjen da nauci nemacki,a u mom odeljenju ja sam bila EXPERT pa smo pravili "trampu"-ne bukvalno,ali znao je da provali moj pogled koji mu je govorio vise od 1000 izvinjenja i opravdanja :).Ali taj covek je ziva legenda.Nije od onih koji po svaku cenu zele da nateraju gimnazijalca da nauci nesto...Znao je da govori o svim tim filozofima i njihovim vecitim borbama i dilemama i to na onaj filozofski nacin,poznatiji kao SMARALACKI :)...no,kod njega na casu,ko je hteo,mogao je da hvata beleske...ja sam bila od onih koje filozofija nije uspela da ocara,ali sam hvatala beleske(mozda iz nekog postovanja prema njemu i njegovom predmetu,a mozda i zato jer sam znala da taj covek ima sta pametno za reci)...prosle godine sam jurila uslov sa filozofijom.I tako sam se pripomogla sveskama iz gimnazije(jer opet je svo gradivo jednostavnije predstavljeno u gimnaziji nego na fakultetu,a u sustini sve je isto)...tu sam naisla na par recenica/izjava koje sam cak,verovali ili ne,i u dnevnik prepisala...a jedna je bas imala veze i sa ovim "zivljenjem u trenutku i za njega".A on je rekao :
VREME JE SADASNJOST.ZATO ZIVITE SAD I OVDE I NISTA NECETE PROPUSTITI.I TAD CETE MOCI RECI DA STE ZIVELI ZIVOT!
Tad je ta recenica bila samo jedna u nizu zabelezenih u toj svesci,ali kad se malo unesete,shvaticete da je to sama istina!
I sad,ova recenica meni predstavlja mnogo vise od recenice kao takve!I od kada se trudim da zivim u trenutku i za njega,moram priznati da sam dosta srecnija....Ne kazem da ranije nisam bila srecna,ali ovako imam utisak kao da u svakom trenutku uzivam u onome sto se tad,tog trenutka desava...Ne obazirem se na to sta ce biti sutra...i dajem maximalno bas za taj trenutak!!!A opste je poznato da kad date maximum od sebe,tad se i osecate ispunjenije...E a zamislite o kolikoj se ispunjenosti radi,kad sebe dajete svakog trenutka i pri tom ste svesni da radite za sebe,svoju srecu i ispunjenost!!!
