Pa zdravo društvo,

Srećna nam Nova 2023.godina, želim nam dobro zdravlje, mnogo radosti, ljubavi, putovanja i para.
Verovatno sam više puta do sad ponovila koliko volim decembar i koliko uživam u svim radostima koje decembar donosi. Prvi put se desilo da nisam imala neki naročit osećaj 31.12., nisam imala nikakav osećaj da MORAM odraditi sve i svašta pa čak ni da moram da završim vision board pre isteka 2022. Ceo dan sam bila prepuštena osećaju i radila baš ono šta mi se u datom trenutku radilo. Čak sam malo i dremnula tokom dana. Zapravo sam bila jedna totalno netipična JA. I mogu vam reći da mi se dopalo.

Ne znam kako je kod vas, ali ja sam znala neretko da nabijem sebi pritisak ako ne odradim ono šta sam planirala, ako kojim slučajem ne bih otišla na dogovorenu kafu ili iskočila iz bilo čega šta sam za taj dan planirala. I da, sve se kod mene godinama unazad vrtelo oko te reči „PLAN“.

Duže vreme (možda i jednu deceniju) ja radim dva posla. Zapravo, to sam osvestila tek pre malo jače od godinu dana. Pored svog regularnog posla ja držim časove nemačkog jezika. I kad god bih nekom to pomenula, uvek bih rekla „E imam čas“, nikad ne bih rekla „Radim“.

Časove nikad nisam doživljavala kao posao, nekako su postali sastavni deo mene. I vrlo sam srećna jednim delom zbog toga što mogu da zaradjujem od nečega šta ne doživljavam kao posao.

I moguće je da ću u nekom trenutku i živeti od toga. Ali s druge strane sam se malo „pogubila“ zbog ta dva posla i svega onoga šta ja želim da radim/u čemu želim da uživam sa strane. Da bih sve mogla da imam morala sam se naučiti da budem prilično organizovana, a to je značilo da moram imati PLAN.
Odlično je biti organizovan. Tad skontate da dan može da traje više od 24h. Ali nemojte zaboraviti da se organizujete i oko sebe. U početku sam mislila da je sasvim dovoljno što sam tefterisala čak i vreme za sebe, vreme za kafenisanje i sl. Al’ sam baš na tom putu izgubila sve čari spontanosti.
Izašla bih ja na kafu, prošetala Kalemegdanom, otišla na masažu ali ponekad baš u trenutku kad bih radije radila nešto drugo ili bila negde drugde. A eto, otišla sam jer sam se tako organizovala 2 nedelje ranije...

Možda nekom to super odgovara, što se mene tiče, nije bilo OK. Vremenom sam izgubila sebe, smanjila osećaj radosti oko odredjenih stvari kojima baš fali spontanost, više sam se umarala (psihički) i bap, odjednom su časovi postali posao koji mi je sve teže padao...

Ove godine obećavam sebi da ću biti spontanija. Dozvoliću sebi da radim ono šta mi pokreće radost. Dozvoliću sebi i da ništa ne radim. Hodaću bosa po travi. Viđaću ljude koje volim i koji mi prijaju. Dopustiću novim ljudima da uđu u moj život. Promeniću sve ono šta mi troši energiju a nikako ne puni rezervoar.

Potrudiću se da svesno biram čemu dajem važnost, pažnju, energiju, vreme i sebe.

Davaću sebe sebi. A ponekad ću i ostaviti sebe na miru.
Jedno vreme sam imala jako lepu naviku, nekad bih pisala, a nekad i razmišljala i osvešćivala sve ono na čemu sam zahvalna. Sve ono šta imam/koga imam. Možda je kliše ali stvarno radi posao. Stvarno probudi ono nešto lepo u stomaku. Nije da to ne praktikujem i sad, ali mogla bih da uvedem u dnevnu rutinu. Neće da škodi