Praznoverja ili šta ?! Da li postoji nešto što nas usmerava na našem životnom putu ili jednostavnom gazimo, korak po korak i sami sebe usmeravamo, sa primesama drugih ljudi koji povremeno naprave po neku skretnicu ?! Da li možemo da govorimo o nekoj sudbini koja je zapisana svakom od nas ?! Verovatno sa sigurnošću nikad ni nećemo znati,  jer je sve to naša budućnost. Ali šta je sa duhovima iz prošlosti- da li oni postoje ?! Da li su oni naše kočnice ili pokretači ?!

Duhovi iz prošlosti. Nešto ili Neko. Nije tu. Pojavi samo onda kad sam obuzeta drugim stvarima, ljudima. Da li želi da me prodrma ili se samo lagano prošunja ne bi li ja bila sigurna u trenutno stanje ?!

Sasvim je slučajno ušao u moj život, ali u pravo vreme. Onda kad mi je bio najpotrebniji. Onda kad mi je bio potreban neko da me izvuče iz ponora u koji sam počela da padam.  Tad sam gubila veru u ljubav. Gubila sam veru da sa nekim mogu da se osećam tako dobro. Nisam verovala da ću još  nekom toliko dozvoliti da mi bude blizu. Ustvari, ja mu ništa nisam ni dozvolila, sam se pojavio, sasvim iznenada i tu i ostao... Kratko je bio tu. Otišao je ali je i dalje bio tu. Imala sam utisak da mi stoji na ramenu kao andjeo koji me čuva... Sve sa nama je bilo tako detinjasto. Sam taj osećaj je bio tako nežan i bezazlen, bez ijednog dodira. Plašila sam se da ga ne polomim ako ga taknem. On je moje Biće. Neko ko je postojao u vazduhu. Povremeno bi se pojavio, malo da me razdrma, čisto da me podseti da ma koliko ga ja doživljavala nestvarnim on je ipak bio tako stvaran i želeo je nešto. Želeo je mene. Želela sam i ja njega ali nisam želela da kvarim taj fenomenalan osećaj dok je nestvaran. Milsilm da bi mu fizički kontakt skinuo krila i više ne bi bio andjeo, a ja nisam želela da izgubim mog andjela. I nisam. I dalje je tu. Povuče se ali se vrati. Milsila sam da će otići kad se pored mene pojavi  drugo Biće, podjednako dobro i nežno ali opet stvarno. To stvarno Biće se pojavilo, neko zaista divan... Ali moj andjeo je i dalje tu. Sad ima i naglašene osećaje. Kao da se spušta na Zemlju. Moj duh iz prošlosti dolazi da me prodrma ili samo želi da budem svesna kakvo Biće pored sebe imam ?!

Ako ne svaka, onda većina devojaka priželjkuje normalnu vezu, stabilnog muškarca pored sebe, nekog sa kim može uživati u svim blagodetima ovog života. Ali šta, zapravo, podrazumeva normalna veza ?! Gledam oko sebe i nailazim na svakakve odnose... naravno da govorim o muško- ženskim.  Najčešće su to veze bez obaveze, kako ih vole nazivati, veze u kojima si sa nekim po potrebi, ma kakva ona bila. Svi mi imamo svoje potrebe koje bi bilo poželjno zadovoljiti. E sad, neko je spreman da da sebe da bi zadovoljio te potrebe i ulagao u nešto, samim tim nivo osećaja zadovoljstva raste. Ali sa druge strane, tu su i oni kojima taj osećaj raste obrnuto proporcionalno (povećanjem količine davanja sebe, smanjuje se osećaj zadovoljstva)... Mnogi koji su probali oba tipa veze rećiće da je osećaj zadovoljstva veći u slučaju kad je veza bez obaveze... sam taj osećaj da nekog ne možeš uvek imati, da moraš da se kriješ(ako je reč o tajnim vezama) i sl. povećava dozu adrenalina u nama koja je već obavila pola posla što se samog zadovoljstva tiče. Ali šta ćemo sa onim osećajem posle ? Da li je taj maximum zadovoljstva vredan osećaja posle, kad taj neko ode, kad zatvori vrata za sobom, „završi posao“ ?! Smatram da niko od nas ne može da kontroliše osećanja, a i ako može čemu to ?! Ne želim da gušim osećaj da mi je lepo. To rade samo kukavice. Živimo život, igramo jednu ozbiljnu igru, ne ljuti se čoveče. Pa čak ni igre poput pokera, kladionice i sl. ne donese ništa dok ne uložimo nešto. Što je ulog veći, veći su mogući dobici. E sad, onaj ko je hrabar ulagaće dok ne dobije ili izgubi sve. Taj neko se može nazvati hrabrim čovekom ali i običnom budalom. Tako je i u vezama. Možeš ulagati dosta i još više i dobiti mnogo toga, ali i izgubiti još više.  

I sad, za šta se odlučiti : za zadovoljstvo koje čine mrvice trenutne veličine ili za davanje sebe i mogućnost pravog i stalnog osećaja zadovoljstva ?! Danas je teško definisati vezu, odnos uopšte. Ali mislim da je veza dovoljno komplikovan pojam da bi je definicija same dodatno komplikovala. Jednostavno, ubaci u prvu i kreni. Povremeno pritisni kočnicu (ne daj sebe celog, ubaci dozu rezervisanosti), povremeno daj gas ( povećaj dozu adrenalina, kao da si tu samo tad i samo zbog toga). I eto idealnog spoja oba tipa veze... a to, dal’ ćemo se držati za ruke ili ne... ma ko još sad o tome da razmišlja. Zgrabi taj fenomenalan osećaj kad dodje trenutak za njega.