Kazhu, ljudi se uche na svojim greshkama. Zahvaljujuci iskustvima, bilo prijatnim ili onim drugim, razaznajemo neke stvari, situacije, ljude i njihove osobine... Koliko mi se puta desilo da sam preplakala zbog nechega, ali sada sam bash zbog toga srecna, srecna jer mi je bash to pokazalo kako dalje...

Verujem da sudbina postoji, nije bash sve u njenim rukama, ali ima velikog uticaja na nashe zhivote. Ona nam postavlja situacije, ljude koje srecemo, a mi sve to korigujemo i uoblichavamo trudeci se da nam shto vishe odgovara. Svako od nas zamishlja svoj zhivot i u zavisnosti koliko dozvolimo sebi da ga imamo, mi ga i imamo. Niko drugi ne mozhe se umeshati u tvoj zhivot vishe od onoga koliko mu ti dozvolish !!! Zhivot je nepredvidiv.

Svakoga dana upoznajem novu mene. U poslednje vreme sam toliko nauchila o sebi da se sada gledam nekim drugim ochima. Uvek sam mislila da sam ja takva kakva sam i da pored toga shto ce me drugi prihvatiti (ili ne) kao takvu, i ja sama sebe treba da prihvatim. Ali ma koliko da sam zadovoljna sobom, uvek mi se chinilo kao da neshto fali. Protekli period mi je doneo splet situacija koje se me ispunile na pravi nachin, na nachin na koji odavno nisam osetila takvu ispunjenost. Zahvaljujuci njima nestalo je to shto mi je falilo. Kao da sam sebi dokazala neke stvari, da je sve ono shto zhelim u svom zhivotu meni dostupno, samo treba da pruzhim ruku. A ako se 'pak desi da mi to neshto izmakne, znachi da nije ni bilo za mene.

...Volim da verujem da posle kishe uvek dodje duga. Kako pesma kazhe

    "...mozhesh mi ubiti leto,  ali zhivece prolece..."